Biti pisac bila je i ostala jedna od najvećih hrabrosti poznatih čovečanstvu. Ipak, čini se da je to danas teže nego ikada. Autori, pogotovo oni mladi među njima, bore se sa konstantnom stigmom koju im društvo nameće: ili su suviše mladi ili je konkurencija previše surova da bi uspeli. Danas na Balkanu vlada imperativ za prevođenjem stranih knjiga, uglavnom onih popularnih, te mladim piscima ne preostaje ništa drugo nego da okušaju sreću kod nekih manje poznatih izdavača ili da čekaju svojih pet minuta.
Lifehacker.rs je o ovoj temi razgovarao sa Drinom Steinberg, mladom autorkom čija je trilogija “Purpur arkone” uspela da ugleda svetlost dana i oduševi čitaoce, time postavši jedna od najčitanijih i najprodavanijih knjiga prethodne godine. Drina Steinberg rođena je 1976. godine u Dizeldorfu, a živi i piše na relaciji Srbija – Oman. Autorka je tri romana koji čine trilogiju “Purpur arkone”: Miris nasleđa, Zemlja mraza i Sjaj bezdana. Ove romane krase jednostavan, efektan i pitak stil pisanja, kao i činjenica da je radnja zasnovana na slovenskoj mitologiji.
U nadi da ćemo odgonetnuti odgovore na sve nedoumice postavili smo Drini par pitanja i ovom prilikom joj se zahvaljujemo na saradnji!
Trilogija “Purpur arkone”: Miris nasleđa, Zemlja mraza i Sjaj bezdana
LH: Drina, kada i kako si otkrila da imaš dara za pričanje priča?
Drina: Dar jednog pisca prvenstveno otkrivaju čitaoci i kritika. Ono što sam pisac otkrije i oseti jeste potreba za pisanjem, potreba za tim da drugi čuju i pročitaju ono što ima da kaže, a nadasve potreba da se oslobodi priče koja mu okupira um. Samopouzdanje pisca najčešće je veoma krhko i osećaj da posedujete dar dolazi i napušta vas sasvim nenadano, često u najnepovoljnim trenucima.
LH: Koliko dugo si se „lomila“ da li da svoju ideju pretočiš u pisanu reč ili ne? Da li je nesigurnost zaista prisutna kod svih pisaca, barem u početku?
Drina: Od svoje 16. godine, imala sam ideje koje sam želela da pretočim u pisanu reč, ali nijedna od njih nije bila dovoljno jaka da me natera da to zaista i uradim. Uvek sam se osećala nespremnom i većposle nekoliko poglavlja,odustala bih, smatrajući da sam nedovoljno dobra i nedovoljno književno potkovana. Osećala sam dapisanje nije za mene, jer ma koliko sve delovalo savršeno u mojoj glavi, kad bi došao trenutak da to stavim na papir, jednostavno nisam moglada uradim to kako treba. Moram da dodam da sam na sve to i lenja, nisam disciplinovana kada je pisanje u pitanju. Međutim, onog dana kada sam sasvim slučajno naletela na tekst o Arkoni, u meni se razbuktala želja da napišem svoju knjigu o tome i ta želja me nije napuštala sve dok nisam završila treću knjigu. Sada shvatam da sam odustajala ne zbog nesigurnosti, već zbog toga što se nisam iskreno pronalazila u tim pričama. Svakako, i tokom pisanja Purpur Arkone, bilo je dana kada bih dizala ruke od svega, hvatala se za glavu i pitala šta mi je sve ovo trebalo. Međutim, i blokade i nedostatak discipline jednostavno su nestajali pred mojom potrebom da to svoje viđenje slovenskog univerzuma, taj svet iz svoje mašte pretočim u knjigu. Nesigurnost svakako postoji, ali sve do momenta dok ne raščistiš sa sobom koja je tvoja priča.
LH: Otkud slovenska mitologija u tvojim romanima?
Drina: Istina je da smo mi otuđeni od svojih korena, porekla i tradicije, a samim tim nam je i naša mitologija potpuna nepoznanica. Želela sam da na jedan drugačiji, prijemčiviji način čitaoca upoznam sa staroslovenskom mitologijom. Uzimajući kao osnovu univerzalnu priču o ljubavi i strasti i balansu između svetova, koristeći obrise postojećih mitova i stvarajući nove, gradila sam likove i događaje, nastojeći da kroz njih ispričam svoju priču o Starim Slovenima i tako podstaknem čitaoce da sami krenu u pravu avanturu istraživanja slovenske mitologije, koja je zaista fascinantna.
LH: S obzirom da se baviš temom koja do sada nije mnogo obuhvaćena u domaćoj književnosti, koliko si strepela od kritika?
Drina: U poslednjih nekoliko godina, pojavio se izvestan broj sjajnih autora koji se bave ovom temom. Međutim, oni su žanrovski isključivo u epskoj i folklornoj fantastici, te su sa njihovim radom upoznati samo oni koji vole taj žanr. Moja trilogija je, bez obzira na to što se bavi slovenskim mitovima, legendama, folklorom i paranormalnim bićima, prvenstveno savremen roman. Kod mene ne postoji strepnja od kritike ili strah od loše ocene, jer sam sasvim svesna da ne postoji delo koje će svima svideti.Ipak, postoji strepnja da će zbog tog žanrovskog etiketiranja moji romani završiti na ,,pogrešnoj polici” i samim tim ostati nedostupni svojoj pravoj publici.
LH: Tvoj stil pisanja je jednostavan, direktan i efektan. Da li misliš da je stil jednog pisca nešto što zavisi od teme koju obrađuje, ili je to njegova jedinstvena odlika?
Drina: Mislim da je stil pisca njegova jedinstvena odlika, lični pečat, nešto po čemu se izdvaja i razlikuje od drugih bez obzira na temu koju obrađuje.
LH: Uspela si da se tvoj glas čuje na Balkanu i da promovišeš svoje romane uprkos tome što nisu totalna „komercijala“. Kako je bilo boriti se sa preprekama na koje si sigurno nailazila na tom putu?
Drina: Iskreno, iznenadio me je uspeh trilogije, pogotovo jer se knjige isključivo promovišu putem društvenih mreža. Najveća prepreka sa kojom se i dalje borim jeste to što ljudi imaju predrasude kad su u pitanju domaći autori, pogotovo ženski, a na sve to i nepoznati. Na sreću, prodaja, pozitivni komentari, poruke i mejlovi koje dobijam od čitalaca govore o tome da sam na pravom putu da te prepreke uspešno prebrodim.
LH: Činjenica je da mladi danas teško dolaze do pozicije sa koje mogu da javno prezentuju svoje radove. Da li vidiš rešenje tog problema?
Drina: Smatram da problem ne leži u nedostatku prostora za javni plasman radova. Štaviše, reklo bi se da je tog prostora više nego ikad. Danas svako sa pristupom internetu može javnosti predstaviti svoje misli i svoje radove, putem blogova, društvenih mreža i sličnog, a da prethodno ne prođe nikakvu selekciju, da niko na nekom višem položaju ne određuje da li je njegovo delo vrednovremena publike i sopstvenog parčeta javnog prostora. Problem se javlja kada neko zaista ima nešto vredno da ponudi, nešto što nije u skladu sa prolaznim, poremećnim vrednostima, kada neko želi i zavređuje nešto više od instant slave. Stoga, rekla bih da nije stvar u tome da je teško naći se u oku javnosti, već problem leži u tome što je malo onih koji nešto vredno umeju da prepoznaju i za to se založe.
LH: Biti pisac na ovom podneblju sigurno ima svoje prednosti i mane. Koje bi ti navela?
Drina: Biti pisac na ovom podneblju svakako ima više mana nego prednosti. Na stranu to što će ljudi pre popiti espreso na nekom izvikanom mestu nego kupiti knjigu, ili će pre otići da gledaju gostovanje dekoltea neke rijaliti zvezde u separeu nego da odu književno veče, problem je što se svi uglavnom vode krilaticom: u današnje vreme svako piše. Tako da vas otpisuju kao autora i izbegavaju vaše knjige, a da pritomnisu ni upoznati sa vašim radom. Takođe, biti autor kod nas znači imati i dodatani, stalni posao, jer pisanje je sve samo ne profitabilno. Zatim, stalno ste izloženi oku javnosti i dokonim osobama koji premeravaju svaku vašu izjavu, reč, tekst, pa i fotografiju, ne bi li u njima našli nešto što je po njihovim ličnim merilima neadekvatno, nedopustivo i loše. S druge strane, prednost je to što vam se pruža mogućnost da upoznate neke divne ljude kojima vaše knjige i likovi služe kao inspiracija, podstrek i motivacija.
LH: Kakav bi savet dala mladima koji žele da se afirmišu u svetu knjiga i svoje radove predstave široj javnosti?
Drina: Mogu samo da ih posavetujem da nikad ne odustaju od svog sna i da ne gube veru u sebe. Kritike i odbijanja su nešto što ne treba da ih plaši i obeshrabri. Svakako treba biti realan i shvatiti da se sve postiže teškim, dugotrajnim radom, trudom i korak po korak. Takođe, veoma je važno shvatiti da nisu samo veliki izdavači ti koji će vas predstaviti široj javnosti i koji su nužna odskočna daska vašeg uspeha. Iskoristite ovaj ogromni javni prostor koji vam internet pruža i potrudite se da sami doprete do svojih čitalaca. Nije važno ko stoji iza vas i ko vas reklamira; ako se o vašem delu priča, i to još pozitivno, već ste na korak od toga da stojite rame uz rame sa velikanima. Sve što je potrebno je da vaša reč vredi i dopre do onoga ko ume da je čuje.
Učešće u nagradnoj igri u kojoj možete osvojiti trilogiju ”Purpur Arkone” obezbedite prateći uputstva u originalnoj Fejsbuk objavi ovog članka na stranici Lifehacker.rs.
Fotografije preuzete sa:
https://www.facebook.com/DrinaSteinbergPublishing/
https://www.facebook.com/missfine87/?fref=ts
Ako niste do sada, zapratite našu Lifehacker.rs FB stranicu.
