Postoje neke uobičajene greške koje ljudi prave, bez obzira na to koliko su pametni. Međutim, postoje rešenja za njih. Pročitajte kako možete unaprediti odnose sa drugim ljudima i povećati zadovoljstvo svojim životom.
Izbegnite greške i recite DA
Jedna od najčešćih psiholoških grešaka koje ljudi prave jeste što ne govore dovoljno “da”. Zaista, jedan od najboljih načina da se povećaju bliskost i pozitivna osećanja u intimnim odnosima jeste da kažete “da” što je više moguće.
Neverovatno je koliko ljudi često ne govore “da” kada se od njih traži da učine nešto za svoje najmilije. Umesto toga, oni se često ograđuju govoreći “možda”, “videćemo”, “nisam siguran”, ili daju neki drugi neprecizan odgovor.
Izbegnite greške i recite NE
Ipak, ni u čemu ne treba preterivati. Veoma je loše ako neko često kaže “da” a zapravo želi da kaže “ne” i pritom ima dobar razlog za to.
Izbegavanje da se kaže “ne” i nedovoljna asertivnost spadaju u uobičajene greške koje ljudi prave. Ljudi izbegavaju da kažu “ne” jer žele da udovolje drugim ljudima, izbegnu strah i osećanje krivice. Ova osećanja se javljaju kada drugi postanu uznemireni na odgovor „ne“ pa reaguju na neadekvatan način. Neki ljudi mogu uskratiti svoju ljubav ako ne dobiju ono što žele. Međutim, to nije razlog da idemo protiv sebe i svojih autentičnih želja i osećanja. Ništa ne bi trebalo da bude bitnije od toga jer je jedino tako moguće živeti slobodan i kvalitetan život.
Kada ljudi konačno shvate da je potpuno u redu da se brinu o sebi i da njihov posao nije da upravljaju emocijama drugih ljudi (osim ako su to njihova mala deca), oni mogu biti taktički asertivni bez nepotrebne krivice. Ako neko postane neprijatan ili se povuče iz ljubavnog odnosa zbog toga što stalno ne dobija “da” kao odgovor, to govori da on ili ona imaju neke značajne lične probleme, ili je odnos bio slab od samog početka. Kao što često kažem ljudima na terapiji, “nisam siguran koja je univerzalna formula za sreću, ali je siguran recept za nesreću pokušaj da udovoljimo tuđim zahtevima i dopadnemo se svima.”
Izlazak iz zone komfora
Boravak u zoni komfora koji za posledicu ima nekorišćenje važnih “mentalnih mišića” takođe spada u uobičajene greške koje mnogi ljudi prave.
Ljudi imaju prirodnu tendenciju da održavaju poznate obrasce ponašanja i navike. Ovo je uvek “linija manjeg otpora” jer su ove dobro poznate rutine jednostavne i prijatne. Ali baš kao što se skeletni mišići moraju gurati ili povlačiti protiv otpora da bi postali jači, tako i “mišići” mozga (tj. određene strukture i neuronski putevi) moraju naići na otpor.
Imajte na umu da se često kaže da put najmanjeg otpora obično vodi negde gde ne želite biti. Zato, pokušajte da sebe izazovete blagim stresnim aktivnostima – namernim izletima izvan vaše zone komfora. Na primer, rešite težu ukrštenicu nego obično; započnite razgovor onda kada biste radije ćutali; zauzmite se za sebe kada vas neko uznemirava, itd.
Veoma je važno raditi stvari drugačije i isprobavati različite stvari. Ovo pomaže da naši umovi budu fleksibilni i okretni, a ne kruti i uski. Jer baš kao što moramo da rastegnemo naše mišiće i pokrenemo naše telo da bi održali naš fizički opseg kretanja, naši umovi takođe imaju koristi od mentalnih “pokreta”.
Dakle, radite nešto drugačije, i to često. Uvedite neke promene u svoju dnevnu rutinu. Na primer, ako ste navikli da sedite na istom mestu dok gledate TV, sedite na neko drugo mesto. Ako svoju šolju za kafu uvek držite dominantnom rukom, uzmite drugu čašu dok koristite drugu ruku. Ovakvom kombinacijom aktivirate puteve u mozgu koji nisu tako aktivni kao oni koji se koriste često, a oni na taj način obezbeđuju fleksibilno stimulisanje vašeg uma.
Preuzeto sa https://www.psychologytoday.com
