Anegdota kaže da se davnih dana, na ručku sa svojim prijateljima, Hemigvej kladio u 10 dolara da može napisati tragediju u 6 reči. Stolom je kružio uloženi novac, a zatim je Ernest prosledio u isti taj krug salvetu i pokupio svoje osvajanje. Na salveti je pisalo: Na prodaju: bebeće cipele, nikada nošene.
Da li se ova anegdota zapravo desila verovatno nikada nećemo saznati. Postoje izvori koji navode da ove reči ne bi trebalo da budu pripisane Ernestu, iako njegovi prijatelji tvrde da je tako. Bez obzira na istinitost jedne zanimljive priče, nesumnjivo je da je Hemingvej najznačajniji američki pisac. Dobio je Nobelovu nagradu za književnost 1954. godine, a i bio je veoma uticajna figura u stvaralaštvu mnogih autora 20. veka (npr. Čarls Bukovski).
Ernest je rođen 21. jula 1899. godine u predgrađu Čikaga, a ime je dobio po dedi. Umeo bi da istakne kako ne voli svoje ime zbog junaka predstave Važno je zvati se Ernest Oskara Vajlda (prethodnih godina je bila sastavni deo repertoara Narodnog pozorišta u modernoj obradi). Kao srednjoškolac je u poslednjoj godini bio član novinarske sekcije. Tu je verovatno ukorenio svoju ljubav ka rečima jer je nakon završetka škole postao mladi reporter medija The Kansas City Star. Novinarčio je sa njima kratko, oko pola godine, ali ovo vreme je veoma uticao na njegov kasniji rad. Pravila koja je koristio pri pisanju za list, korišćenje kratkih rečenica, kratki uvod, energičan engleski i naravno parola Budi pozitivan, a ne negativan, svakako su mu poslužili u kasnijem razvitku prepoznatljivog stila pisanja novela.
Umeće koje je na ovaj način usvojio i primenjivao, a posebno iskazao u delu Starac i more, koštalo je ga je osvajanja Pulicerove i Nobelove nagrade. Glavna oružja, naracija i pisana ekspresija, ne ostavljaju čitaoca ravnodušnim. Delo Za kim zvona zvone osvojilo je kritiku Antonija Burgesa kojom je poručio da je ovo najbolji fikcioni izveštaj o španskom građanskom ratu koji imamo.
Činjenica da je veoma živo opisivao stanje rata nije ni malo slučajna. Kao mladić se, nakon što je Amerika ušla u Prvi svetski rat, priključio ratištu u Italiji. Ovde se i prvi put zaljubio u Agnes fon Kurovski sa kojom je trebalo da se venča. Ernest se ženio četiri puta, ali nijednom sa Agnes. Gospođica Kurovski ga je ostavila zbog veridbe sa izvesnim italijanskim oficirem. Hemingvejevi biografi uglavnom navode ovaj događaj kao prekretnicu u njegovom ljubavnom životu i da je svoje naredne ljubavi ostavljao pre nego što bi bio ostavljen. Pored Italije, učestvovao je i u mnogim drugim događajima kao što je Španski građanski rat.
Teme koje je obrađivao: smrt, rat, ljubav, život pojedinca i njegovo mesto u svetu, skoro savršeno idu uz sportistu, nastavnika, vojnika, oficira, gerilca, starca, odnosno likove koje je koristio, opet, začinjene načinom pisanja. Možda je to samo primarno novinarska priroda, ali Ernest je često u životu bio u poziciji junaka svojih priča.
Hemingvejeva interesovanja bi sama mogla stati u jednu malu zasebu novelu. Nezaustavljivi avanturistički duh i neustrašivost starog kova po zakonu idile opisuju osobine koje ga krase. Zanimao se uglavnom muževnim stvarima, događajima i radnjama. Uživao je u lovu na krupne životinje, dugim plovidbama, pecanju… Neretko bi gledao borbe bikova, a bilo je tu i boks mečeva. Bez uztezanja se ceo život bavio cigarama, alkoholom i ženama, zbog čega je verovatno i poželjno mangupski postao uzor mnogima u modernom društvu ili je bar svojom slobodom izazivao želju za oponašanjem. Njegov neustrašivi duh koji ide kroz život bez pardona se mnogima čini neverovatnim i ume da bude idolizovan. Sa druge strane, mnogi bi rekli da je ovakvo ponašanje proizašlo iz ličnih nezadovoljstava. Istina je da je bio odbijen za služenje vojnog roka zbog problema sa okom, ali ga to ipak nije sprečilo da prati svoju želju za ratištem.
Čovek sa navedenim atributima za ono vreme verovatno biva shvaćen kao prek ili egoističan. Ove osobine mu se mogu pripisati, ali ne u ogromnoj meri. Pored svog naizgled raskalašnog života, Ernest je verovao i pridavao veliki značaj tradiciji. Nije voleo da uzima učenike pisce, mada ima slučajeva koje podučavao, ali je zato prenosio znanje svojim sinovima. Uprkos svojoj slici i prilici, pridavao je veliki značaj komunikaciji, a bezmalo je uzdizao moć znanja. Pored toga što se više puta ženio, uvek je bio na strani ljubavi. Priznavao je ljubav kao silu sa mogućnošću potpunog uništenja, ali i stvaranja, pa nikada nije ni bežao od strastvenih osećanja.
Poslednjih dana svog života se ponašao slično kao njegov otac. Bio je preterano paranoičan, otuđen i zabrinut. Izvršio je samoubistvo svojom omiljenom puškom 1961. godine. Karakteristika za porodicu Hemingvej je genetska bolest hemohromatoza zbog koje se smatra da su zapravo i izvršavali samoubistva, pa se smatra da je to slučaj i sa Ernestom.
Dodatak: Hemingvejev lični recept za koktel Bloody Mary
Papa je bio veliki poznavalac i degustator pića, pa je tako ima sopstveni način spravljanja ovog, koji na neki način i predstavlja njegovu ličnost.
Recept
Sastojci:
- Litar ruske vodke
- Flaša soka od paradajza
- Flaša vorčester sosa
- 2 limete
- So od celera
- Aleva paprika
- Biber
- Led
Priprema: U posudu do pola napunjenu (ili ispražnjenu za pesimiste) ledom sipati sok od paradajza. Sipajte u to četvrtinu litre votke. Zatim je potrebno staviti malo, odnosno po ukusu, bibera. Nakon toga se smesa pospe celerovom solju, opet po ukusu. Posle ovoga treba da sipate onoliko aleve paprike koliko ste u stanju da podnesete. Sipati kašiku vorčester sosa, ali tačno u ovom iznosu (po Hemingvejevim rečima), zatim sveže iscediti u posudu sa smesom sok od limete. Pri spravljanju se vodite savetom Ćalca da je samo puna posuda dobra, sve manje od toga je bezvredno. Još jedan Ernestov savet je da ukoliko joj fali žestine – dodajte još vodke!
Ako niste do sada, zapratite našu Lifehacker.rs FB stranicu.
