Reč “Ja” u sebi sadrži najveću grešku i najdublju istinu. Zavisi od upotrebe. U svakodnevnoj upotrebi “Ja” predstavlja pogrešnu percepciju onoga što vi jeste. Iluzorni doživljaj identiteta. To je naš ego.
U svom delu “Uvod u psihoanalizu”, Sigmund Frojd je isticao troslojni aspekt čovekove ličnosti, kao ID-EGO-SUPEREGO. Id (“ono”) je prisutan u svakom od nas, od samog rodjenja. Lišen logike, obuzet primitivnim ponašanjima i instiktima. Podleže uticaju seksualnih impulsa i agresije. Id je deo ličnosti koji se ne obazire na norme i propise, jedini cilj jeste, postići zadovoljstvo.
Ego (“ja”) jeste svesni deo ličnosti, koji spoznaje svet putem mišljenja, pamćenja, opažanja. Ego se rukovodi principom realnosti i posreduje izmedju ida i superega.
Superego (“nad-ja”) predstavlja savest i moral. On je proizvod življenja u odredjenoj društvenoj sredini.
Ego id i superego
Id, ego i superego predstavljaju funkcionalne komponente koje se nalaze u medjusobno dinamičkom odnosu. Nego, da se dublje posvetimo Egu.
Ego kao prizma
Ego predstavlja neopaženi deo uma, glas u glavi koji se pretvara da smo mi.
Ego prikazuje sliku koju imamo o samom sebi. Pored toga, on je i prizma kroz koju posmatramo ljude oko sebe i naše okruženje. Medjutim, ego su i neopažene emocije, koje su odgovor tela na taj glas. Glas u glavi prezentuje priču u koju telo veruje. Emocije se razlikuju od osobe do osobe, naše telo odgovara na um emocijom, a emocija se pretvara u reakciju.
–Vrste emocija koje utiču na ego
Negativna emocija je toksična po telo. Tuga, strah, mržnja, zavist… Jer ego je skup negativnih energija i skup svih negativnih aspekata naše ličnosti. Sva ta stanja i osećanja utiču i na naš imuno sistem, varenje, rad srca. Što ukazuje na povezanost emocionalnog stanja i fizičke bolesti.
Pitanje je, da li onda pozitivne emocije imaju suprotan efekat? Da li one jačaju imunitet i leče telo?
Ovde se pravi razlika izmedju pozitivnih emocija koje stvara ego i emocija koje izviru iz našeg prirodnog stanja. Prve u sebi sadrže suprotne emocije već u samom startu. Na primer, ono što ego naziva ljubavlju jeste posesivnost, koja se lako moze pretvoriti u mržnju. Vezano za dublje emocije, one su stanje bića. One se iskazuju kroz ljubav, radost i mir kao dela naše prave prirode.
Različita lica Ega
Svaki ego nešto želi. Vodjen tom potrebom on se prihvata raznih uloga kako bi dobio to što smatra potrebnim. Bilo da se radi o psihološkoj ili fizičkoj potvrdi, osećaju moći, superiornosti, materijalnoj dobiti… Neke uloge su jedva primetne dok su druge više nego očigledne. Ego traga za pažnjom koja ima odredjeni oblik. Poput pohvale i divljenja. Pojedina ega ako ne mogu dobiti pohvalu ili divljenje, zadovoljiće se drugim oblicima pažnje, i tumačiće uloge kako bi došli do njih. Pozitivnu pažnju zameniće negativnom. Posegnuće za ponašanjem koje će izazvati osudu. Sve u smislu sopstvene potvrde, “molim te, reci mi da postojim, da nisam beznačajan.”
“Ego se hrani pažnjom koju dobija od drugih.”
–Zašto ego vapi za superiornošću?
Ukoliko je neko moćniji od nas, u smislu da ima više znanja, više novca, više posla, prijatelja… Ego se u tom slučaju oseća ugroženim. Iz razloga što taj osećaj “manjeg” unižava njegov imaginarni doživljaj sebe, u odnosu na druge. Tada osoba pokušava da vrati svoju moć tako što oštro kritikuje ili umanjuje vrednost onoga što drugi poseduju, znaju, mogu.
Može se desiti i sledeće.
Umesto takmičenja sa osobom koja ga čini inferiornim, daće sebi na važnosti udruživanjem sa istom. Kretaće se u krugovima u kojima tu osobu veličaju i uzdižu, smatrajući se tada jednako bitnim i važnim. Ruku pod ruku, samim njenim prisustvom, biće zadovoljen vapaj za superiornošću.
Ego u poslovnom svetu
Mnogi ljudi uskraćuju drugima pomoć u poslu, potcenjuju ih, pokušavaju da ih sabotiraju na razne načine. Sve zarad cilja “oni ne mogu biti bolji od mene”. Ego ne zna za saradnju. Ego ne zna da će se posao bolje obaviti i lakše odvijati u saradnji sa drugima. On ne shvata da njegovo nezadovoljstvo povodom tudjeg uspeha umanjuje šansu za sopstveni uspeh.
–Kako sopstveni ego staviti pod kontrolu?
Najznačajniji savet bi bio: Merite se jedino sa sobom. Budite sebi jedini prekor i jedina pohvala.
Svako ima svoju percepciju sveta. Svoje navike, shvatanja i verovanja. S toga, ne shvataj ništa lično. Neslaganje nije uvek i namerno suprostavljanje.
- Ne stvaraj idole. Ne idealizuj i ne uzdiži druge. Njihove živote. Uspehe. Postojanje. Poštuj sve što su postigli ali se usmeri samo na sopstveni put i imaj svoj cilj.
- Ne dokazuj se pred drugima onda kada se uplašiš da su bitniji od tebe. Sopstvenim potvrdjivanjem u tom trenutku nećeš umanjiti njihovu moć ili nemoć. Nego baš suprotno. Zato “tri put meri jednom seci”
- Budi svoj, drugačiji, budi autentičan. Ne tuguj što nisi kao neko drugi. Jer ti si to što jesi.
- Nemoj da se žališ, kukaš i ogovaraš. Prestani da juriš savršenstvo.
- ZAHVALNOST. Bez nje nema genijalnosti. Bez nje nema kontrole. Zahvalnost je jedini put da dobiješ i više od onoga što trebaš.
Ego onemogućava jasnu viziju i treba ga odstraniti ukoliko želimo da budemo kompletni. Kompletni smo samo onda kada smo povezani sa svojim višim “Ja”. Jedina ljubav i potvrda dolazi iznutra. Kada je pronadjemo u sebi imaćemo je i spolja.
“Ono što čovek stvarno voli u sebi i kod drugoga je njegov idealni Ego čije je poreklo duboko, sa korenima i u prošlosti čovečanstva. Najviši cilj razvoja svake osobe treba da bude ne samo uzimanje i zadovoljavanje fizičke napetosti. Već i radosno davanje i predavanje sebe drugome.” Vladeta Jerotić
