Biciklizam je strašno dosadan sport. Tako barem misli moja devojka. Ako ste i vi istog mišljenja, onda obavezno pročitajte ovaj tekst. Konačno ćete shvatiti kako neki ljudi mogu satima da posmatraju druge dok voze bicikl, a da pri tome ne utonu u dubok san.

Da krenemo od početka.

Biciklizam je rekreacija, sport i način kretanja kopnom korišćenjem drumskog prevoznog sredstva – bicikla. Zbog jeftine izrade i dostupnosti to je danas najraširenije prevozno sredstvo. Pretpostavka je da na svetu postoji preko jedne milijarde bicikala, a nastao je u Evropi u 19. veku. Prema istraživanjima naučnika, profesionalni biciklizam je najnaporniji sport, a sledi ga triatlon.

Danas je u zapadnoj Evropi biciklizam vrlo popularan sport. Postoji više kategorija u ovom sportu, a najviše je praćen drumski biciklizam. Ovaj tip svake godine organizuje nekoliko vrlo značajnih trka u svetu sporta. Najpoznatije trke su Tur de Frans, Điro di Italija, Pariz – Rube, Vuelta a Espanja. Prva biciklistička trka je održana 1868. godine u Parizu i bila je dužine svega 1,2km, a pobednik je vozio brzinom od 22km/h.

Tur de Frans

Za početak, to nije pozadina francuske sobarice, već najveća biciklistička trka oko Francuske. Za biciklizam ona je isto što i svetsko prvenstvo u svetu fudbala. Prvi put je održan 1903. godine. Održava  svake godine u julu mesecu i traje oko 3 sedmice. Takmičenje koje svojom tradicijom, težinom i zahtevima privlači pažnju i one publike koju biciklizam uopšte ne zanima. Čak i moja devojka (a znamo njen stav o biciklizmu) zna za ovu trku.

Napori koji se traže na Trci kroz Francusku odgovaraju zahtevima deset maratonskih trka. Pentranje biciklom na planinske uspone preko Alpa i Pirineja, ukupnom dužinom nadmašuje uspon na tri Mont Everesta. Da, toliko je naporno. U njoj učestvuju samo najbolje ekipe, koje dobiju poziv organizatora. Ova trka se prenosi u 190 zemalja sveta i procenjuje se da je gleda preko 3,5 milijardi ljudi.

Kao što je poznato, takmičari se nadmeću za žutu, zelenu, belu i tačkastu majicu. Žuta pripada najboljem u generalnom plasmanu, odnosno pobedniku trke. Zelena ide najboljem sprinteru, bela najboljem mladom takmičaru (ispod 25 godina). Tačkastu majicu dobija najbolji biciklista na brdima.

Điro di Italija

Crveni put kroz Italiju kako je još zovu je biciklistička trka, jedna od tri Grand Tur trke. Prema svojoj težini je odmah iza Tur de Fransa. Prvi put je održana 1909. godine. Sastoji se iz 21 etape i za svaku se meri vreme. Vozač sa najmanjim vremenom je lider u trci i on nosi roze majicu za razliku od Tur de Fransa gde je ona žute boje. Etapne pobede takođe donose veliki prestiž i nagrade na svakoj trci. Zbog toga timovi dolaze sa svojim sprinterima u cilj, kako bi ostvarili što više pobeda.

Timovi u biciklizmu se dele na Worl Tour i Pro Continental timove. Većina timova je dobila nazive po glavnim sponzorima. Neki od poznatijih timova i biciklista su tim Sky sa Frumom kao glavnim vozačem, tu su jos i tim Sunweb sa Dumulanom, Moviestar tim sa Valverdeom, Mitchelton – Scott sa Filip Jejtsom.

Znam da neki prenose trka koriste kao uspavanku, da brže utonu u lepe snove, ali takođe ima puno zaljubljenika koji vole da prate ove velike trke iz dana u dan i da im ne dosadi. Ako ne želite da gledate, onda bar krenite da vozite bicikl ili obrnuto.

I

🖊️ I