Jedan od primera licemerstva je i ” 8.mart “. Dokaz da je kulturu sećanja zamenila „kultura zaborava“. Ali, zašto moramo baš toliko da budemo kreativni, pa čak i kad nije poželjno? Zašto dozovoljavamo da se sve pretvori u licemerje i površnost? Kao narod, sa jedne strane, zameramo sebi na romantizaciji prošlosti, a sa druge, ne znamo da u kolektivnoj svesti zadržimo ono što je važno. Zadržimo i prenesemo dalje, već iste te stvari izlažemo podsmehu, jer smo na taj način cinični i „pametni“. Ustvari, istina je da se baš zanemarivanjem određenih benefita koje je socijalistički period iznedrio, vraćamo u prošlost. Ali, samo na civilzacijskoj.
Razmislite, ne isključivo žene nego i vi muškarci, koliko je prijatno oslobađanje od nametnutih teorijskih šablona koji su određenim polovima već predodredili funkcije? Ne samo iz senke već i vrlo očigledno se nameće zaključak da 8. mart – Dan žena, ne treba da nastavi u smeru transformacije u Dan majki. Nego? U Dan kada ćemo rezimirati prethodnu godinu u smislu sagledavanja položaja žena u našem društvu. Onako, u celosti. Na svim njenim nivoima.
Zato, pored vremena, pažnje i poštovanja, darujte nekoj ženskoj osobi i poklon ovog dana. Ali, ne bilo kakav, nasumični, već onaj koji će imati poentu. Koji će svojom suštinom vratiti smisao toj trajnoj borbi za ravnopravnost. Niste sigurni šta je to? E, mi ćemo vam pomoći da izbor bude nepogrešiv.
Koncept je sledeći. Vraćamo se prirodi jer se tako vraćamo i samim korenima. Kad kažem „korenima“, mislim na suštinu i pravu vrednost.
Slede tri predloga:
1.Cveće
Osmi mart se uglavnom vezuje za Klaru Cetkin, nemačku socijalistkinju i komunistkinju koja je 1910. na Drugom zasedanju Socijalističke Internacionale, a na prvoj međunarodnoj ženskoj konferenciji, predložila uvođenje Međunarodnog dana žena(što je i zaživelo i opstalo). Međutim, nakon dve godine, 1912. Roza Šnajderman, feministkinja i socijalistkinja, na jednom od mnogih protesta radnica u Americi, rekla je „ ..Radnica mora imati hleba, ali ona mora imati i ruže.“ E, ovde dolazimo do ključne tačke. Simboli jesu ono što indirektno upućuje. Osim hleba, koji govori o ekonomskoj održivosti i ravnopravnosti žena, tu je i cveće. Nežno, suptilno, lepo i prkosno, poziva na ideju o celokupnosti i dostojanstvu, emancipaciji.
Iako je odmahivanje rukom na pomen Osmog marta, postalo opšta slika, ne dozvolimo da tako bude. Patrijarhalni sistem teži podeli rodnih uloga. Žena je domaćica, majka, radnica, spremačica..ali, da li je samo to? Odbijanje poklona, pre svega ruža, karanfila, lala..nije korak ni napred ni nazad. To je stajanje u mestu. Kultura sećanja je važna. Održava duh i poštovanje svih onih žena koje su se kroz istoriju borile za ekonomsku, socijalnu i političku ravnopravnost. Nije lepo to zaboraviti. Nije fer ni pošteno. Zato, dragi moji mučkarci, poklonite ženi cveće. Ali, ono u saksiji. I onda, povremeno ga i vi zalivajte. Učestvujte u tome. Nemojte da zaboravite, svako ulaganje se vrati. Budite deo male misije održavanja cveta. Njegovog rasta i cvetanja. Jer, „cveće cveću“.
2.Putovanje
Da se ne zaboravi, Jugoslavija je još 1946. godine uvela pravo glasa za žene. Dakle, relativno rano. Zajedno sa Italijom, Francuskom, Japanom i još nekoliko drugih država. Poslednja koja je napravila ovaj korak, bila je Saudijska Arabija 2015.
U formalno-pravnom smislu, žene su danas izjednačene sa muškarcima. Uživaju ne samo pravo glasa već i druga politička prava.
Kroz istoriju, ova „dostignuća“ su se, osim poklanjanjem cveća, u firmama obeležavala i organizovanjem večere za ženski kolektiv. Što je ponegde još uvek praksa. Uz hranu, piće i muziku prisutne i zaborave zašto su došle. Jer realno, takve stvari samo su predstava za javnost, vidljivi spektakl za prikrivene odnose. Što neki vole da kažu „hleba i igara“.
Ipak, postojala je tu još jedna praksa. Osmomartovska putovanja. Uglavnom predviđena opet za ženski kolektiv. Kao odmor od svakodnevnih obaveza i udaljavanje od svega što podseća na neku vrstu rodne uloge. Međutim, ako idemo ovom linijom, to je više bilo potenciranje razlika nasuprot njihovog potiranja. I usotalom, zar danas nisu drugačije okolnosti nego pre sto i više godina? Koliko je neoliberalni kapitalizam, u biti, sa svojim radnim vremenom udaljio partnere i ceo životni ciklus sveo na brzu smenu scena? Zbog toga, nudimo vam drugačije rešenje. Koje?
Idite na putovanje, ali idite zajedno. Nije važno da li je u pitanju neki grad u Srbiji ili van, preko granice..samo organizujte taj put. Posvetite se. Upoznajte se opet ili još malo. Uživajte u onome što ovaj drugi nudi. Posmatrajte ga i prihvatite u potpunosti. Tek onda ćete znati tu osobu i da poštujete. Shvatićete je i videti kao celinu.
3.Med
Kako su i prethodna dva predloga bila u stilu vraćanja, ne samo prirodi već i samoj suštini 8. marta, ni ovaj treći potencijalni poklon nije mnogo drugačiji.
Med, pronađen još u starom Egiptu, simbol je besmrtnosti i ponovnog rađanja. Ta gusta slatka sirupasta materija, koju su koristili i takmičari na Olimpijskim igrama, vrlo je moćna stvar. On se ne kvari i nema rok trajanja, a većina mikroorganizama u njemu ni ne može da raste.
Opšte je poznato da ovu hranu Bogova, prave pčele i to one medonosne. Možda je manje poznato da one čine samo mali deo od 20.000 postojećih vrsta. Pčelinja zajednica, veoma dobro organizovana, u velikoj meri podseća na ljudsko društvo u Srednjem veku. Sa kraljicom na čelu-maticom, proizvodnju pomažu trutovi i radilice. Pravi matrijarhat!
Onda, zar upravo med nije idealan poklon? Čini mi se da u ovoj poslastici ima i više nego dovoljno simbolike, a njen blagotvorni uticaj na celokupno stanje organizma nismo ni pomenuli. Ipak, jedna stvar je važna. Da med bude kvalitetan i prirodan i da u sebi ne sadrži dodati šećer. Iz tog razloga vodite računa od koga ćete med nabaviti. Ukoliko niste sigurni, mi znamo! Izvolite: www.cveet.co
