Dan zaljubljenih je ponovo tu, a tek što smo oporavili novčanike od novogodišnjih praznika. Svi koji me poznaju znaju da mi romantika nije jača strana i da je u meni ima manje nego u prva tri dela ,,Umri muški“ zajedno. Od filmova poput ,,Beležnice“ mi se diže kosa na glavi, od zajedničkih profila mi se povraća, a od garderobe za parove mi se povraća duplo. Ako si ti kao ja, druže, vreme je da se pozabavimo temom zvanom Dan zaljubljenih.

Dan zaljubljenih su, budimo realni, patentirale marketinške agencije. Ovih dana nas sa svih strana napadaju neverovatnim akcijskim ponudama, a cvećare i drogerije zadovoljno trljaju ruke. Svaka im čast na tome. Nije lako ubediti nekoga da pukne pola svoje plate za ono što, budući da je u vezi, već ima. Stvarno, idealna prilika da za samo 999,99 dinara kupiš neku glupost koja je pre samo tri dana koštala upola manje. Sem toga, poklon povodom Dana zaljubljenih se kupuje da bi se, šta? Odužilo za emocije? Znači, ako mi ne kupiš plišanog medveda ili bombonjeru onda me ne voliš? Stvarno, sram te bilo.

dan zaljubljenih

Sad će neko reći kako se Dan zaljubljenih ne svodi samo na poklon. Bitna je pažnja, emocija, lepa reč. Uz dužno poštovanje, mršava vam je ta ljubav ako čekate 14. februar da biste je jedno drugom izjavili.

Uz rizik da me klasifikujete među ljude od religije i častoljublja, napomenula bih da se Dan zaljubljenih ne može svrstati u ,,naše“ praznike. Kao i mnogo koječega drugog, ovaj smo praznik uvezli iz zapadnoevropske kulture. Ako ćemo već o ,,našim“ praznicima (mada je diskutabilno ko smo mi i šta je zapravo naše, vaše ili njihovo) na ovaj dan se proslavlja Sveti Trifun. Sveti Trifun slavu je stekao isceljivanjem i isterivanjem demona iz onih kojima je bila potrebna pomoć čitajući im molitve. Nakon isceljenja su, u znak zahvalnosti, prelazili u hrišćansku veru. A onda je, pred najezdom četiri jahača pop kulture, Sveti Trifun postao Dan zaljubljenih.

Ako već uvozimo strane trendove, zašto onda ne bismo uvezli i dan pice (9. februar). Pica je već popularna širom sveta, svi je vole, lako se pravi, a i za marketing će biti novca. Onda, zašto ne?

Dan zaljubljenih od nas očekuje da se ponašamo po određenom obrascu. Ti moraš da izvedeš svoju devojku  kako bi ona mogla da obuče onu droljastu crvenu haljinu koju inače ne može da nosi. S druge strane, ona tebi mora da kupi poklon koji će te iznenaditi koliko i ofarbana jaja za Uskrs. Provešćete veče u nekom restoranu ili, daleko bilo, bioskopu, sa još 578 drugih parova koji gledaju i usiljeno smeškaju. Zašto? Pa Dan zaljubljenih je, to tako treba.

Zašto, za promenu, ne bismo srušili konvencije i radili nešto potpuno obično i neromantično? Pospremili kuću ili gledali fudbal (koji ja sigurno neću gledati i nema sile koja bi me naterala, ali shvataš poentu). Godina ima 365 dana, zašto čekati Dan zaljubljenih da bi se radilo nešto romantično.

Da se razumemo, nemam ništa protiv vas koji ipak birate da na neki način obeležite ovaj praznik. Sve dok to ima neku poentu i znate zašto to radite.

Za vas koji mislite da sam neka ledena kraljica (ali i za vas koji biste se ženili mnome) imam jednu poruku za kraj. Daleko od toga da nemam ljubavi u životu. Imam je na pretek i to zato što volim svakog dana u godini i ne čekam Dan zaljubljenih da to pokažem.

 

 


Ako niste do sada, zapratite našu Lifehacker.rs FB stranicu.


Autor: Milena Radivojević