Istoričari tvrde da su u doba antičkih polisa, kada bi pripretila kakva kriza, najsposobnije aristokrate preduzimale radikalne vojne i ekonomske mere radi održavanja mira, reda i poretka. Taj fenomen je ostao upamćen pod nazivom tiranija, prvobitno kao iznuđena državna intervencija u vanrednim okolnostima, ali je čestom primenom i još češćom zloupotrebom stekao negativnu konotaciju.

Sličnu priču sa sobom nosi pojam birokratija. Tu kovanicu smislio je novovekovni ekonomista M.V. de Gurnay spajajući francusku reč bourette što znači gruba tkanina kojom se presvlače stolovi u činovničkim uredima (odatle potiče naziv – biro) i grčke reči kratein koja se odnosi na vlast/vladavinu. Nemački naučnik Max Weber je opisuje kao „najoptimalniji koncept velikih organizacija sa racionalnim ciljevima i jasnom podelom rada“ misleći pritom na sistem institucija pod centralnom drzavnom kontrolom nasuprot pojedinačnim (materijalnim) interesima. U obrazloženje ovakvog stava navodi se potreba za prevazilaženjem nerešenih društvenih pitanja oko kojih se uvek vode neke borbe, prave podele i time sprečava opšti napredak. Međutim, praksa je pokazala da u mnogim slučajevima, kada nema neposredne opasnosti po stabilnost državnog/društvenog ustrojstva, birokratija prestaje da bude pouzdan mehanizam osmišljen da služi široj zajednici i postaje svoja sušta suprotnost. Kao kakav android iz starih SF filmova koji neočekivano stiče veću moć od one koju mu je namenio njegov tvorac, birokratija prerasta u anti-socijalnu tvorevinu koja više šteti no što doprinosi društvu.

moć birokratije

Svoj stav o tome izneo je čuveni profesor istorije umetnosti Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu i likovni kritičar Lazar Trifunović u intervju za časopis „Student“ 1983. godine. Odgovarajući na jedanaest pitanja profesor se dotakao tema koje se tiču problema u okviru struke i društva uopšte, objašnjavajući na koji način determinisanost utiče na razvoj mladih intelektualaca i kakva je situacija sa budućnošću umetnosti u Srbiji „iz današnje perspektive”. Između ostalog je birokratiju definisao kao neprevaziđenu prepreku koja uprkos svim reformističkim inicijativama u biti ostaje ista; menja se samo forma, stvarnost se šminka što bi naš narod rekao, no nema trajnih/detaljnih promena koje u konačnom ishodištu donose pozitivne, ne i uvek materijalne rezultate.

Njegova izjava imala je posebno kritički osvrt na nezainteresovanost tadašnje intelektualne elite da se ozbiljnije pozabavi važnim pitanjima vezanim za naučno-nastavni program koji se još onda našao pod teretom trome birokratije. Od tog intervjua prošlo je više od tri decenije i čini se da se ništa promenilo nije osim državnih/društvenih koncepata. Tako stavovi i predviđanja gospodina Trifunovića dobrim delom objašnjavaju sadašnju tešku situaciju u sistemu kulture i obrazovanja.

Vođeni primerom nekadašnjeg uvaženog profesora i zahvaljujući sadašnjem vanrednom profesoru dr Milanu Popadiću,  inače dobitniku nagrade (upravo naziva – Lazar Trifunović) za kritičko i teorijsko promišljanje moderne i savremene vizuelne umetnosti za 2013. godinu, mladim istoričarima umetnosti je omogućeno da po prvi put izađu iz dogmatizma unutar svoje nauke. U likovnoj galeriji Kulturnog centru Beograd (12.01 – 02.02.2017) pod naziom Kritičari su izabrali – Latentna sklonost dogmatizmu bilo je izloženo jedanaest eksponata koji su slikovito opisivali pomenuti intervju. Među njima jedan od najupečatljivijih prikaza bila je postavka u vidu prepoznatljivih kancelarijskih elemenata.

moć birokratije

Puna piksla, prazna flaša, prepun sto papirologije i zastarela mašina za kucanje – univerzalna asocijacija na domaću birokratiju kroz epohe. Uz eksponat bio je okačen i plakat Veliki inkvizitor je rekao – MOĆ JE STVAR POZICIJE, A NE ZNANjA! kao neka poruka upozorenja da se taj nonsens sistemom spojenih sudova prelio iz sistema institucija (tačnije birokratije) u sistem vrednosti našeg društva. Postavimo pitanje sebi da li danas zaista jeste tako?

 


Ako niste do sada, zapratite našu Lifehacker.rs FB stranicu.


Milan Tasić

Autor: Milan Tasić