Raspravljaju se dve plavuše da li se pravilno kaže Iran ili Irak. Samo postojanje ovog vica govori dovoljno o našem poznavanju ovih država. Osim toga, kada se pomene neka od ovih zemalja, u glavi nam se automatski vrte klasični stereotipi – rat, radikalni islam, terorizam. Retko ko se seti kulture i bogate istorije ovih zemalja, a to su baš one stvari (uz sport) koje mi pominjemo ukoliko neko našu zemlju posmatra u okviru negativnih stereotipa. Kako je Iran upravo počasni gost ovogodišnjeg Beogradskog sajma knjiga, hajde da se okrenemo nekim lepšim stvarima i porušimo neke zidove u glavama.

zastava-irana

Pre svega, Iran je zemlja koja je nasledila bogatu persijsku kulturu. Za vreme carstva, u državi cvetaju mnoge grane umetnosti, a pre svega arhitektura sa svojim bogatim reljefima i frizovima. Tu je svakako i njihova čuvena kaligrafija, ali i umetnost pravljenja tepiha. Ova kultura je preko carstva Aleksandra Velikog i perioda helenizma uticala i na evropsku kulturu, pre svega kroz nauku. Mnogi persijski naučnici su doprineli nauci u oblasti medicine, astronomije i matematike. Iran se smatra kolevkom algebre, a postoje i podaci da se ideja o heliocentričnoj slici sveta pojavila u Iranu mnogo pre nego u Evropi. I na kraju, tu je čovek koji se zove Muhamed ibn Zakariu Razi, kojem se pripisuje otkriće etanola tj. alkohola (velika mu hvala).

Kada je u pitanju arhitektura, Iran je poznat po džamijama čija je lepota zadivljujuća. Ukrašene šarenim mozaicima prepoznatljive plave boje i sa šarenim vitražima, one su prava umetnička dela. Svodovi i lukovi su često bogato ukrašeni brojnim geometrijskim reljefima. Zajedno, sve ovo izaziva neki utisak kaleidoskopske lepote koja opčinjava, a ove zgrade više liče na umetnička dela nego na bogomolje.

iran2

Iranska književnost, odnosno književnost na persijskom jeziku takođe ima vrlo bogatu tradiciju. Počev od Ferdosijeve Šahname ili Knjige kraljeva, pa preko Rumija, Hafiza, pa do savremene iranske književnosti. Pisci ranijeg perioda su bili istovremeno i pisci i filozofi, naučnici, mistici. Najznačajniji od njih je svakako Rumi pesnik – mistik. Njegovo najpoznatije delo je Masnevija, koje se sastoji od šest knjiga i poznato je i pod imenom Kuran na persijskom. Ovo delo je izvršilo najsnažniji pesnički i spiritualni uticaj u persijskoj književnosti, ali i šire. Interesantna je i činjenica da je u vreme romantizma, kada su pesnici bili inspirisani dalekim kulturama, naš Jovan Jovanović zmaj izdao prepeve Hafizovih pesama, a jednu mu je čak i posvetio. Pored svoje bogate mističnosti, persijsku književnost odlikuje i svojevrsan spoj likovne umetnosti i književnoosti u vidu kaligrafije. Iranski prepisivači su tokom godina razvili mnoge stilove pisanja, od tradicionalne do najslobodnije reprodukcije slova, a knjige su uz krasnopis ukrašavane i bogatim iluminacijama.

rumi

I na kraju, iranska kinematografija. Ne postoji značajna filmska nagrada koju iranski filmovi nisu dobili. Tu su Zlatna palma, Zlatni medved i naravno Oskar. Tu su veliki režiseri poput Kiarostamija, Ghonbadija, Majidija, Farhadija. Među iranskim filmovima nećete pronaći melodramatične ljubavne priče sa predvidivim zapletima niti su to glamurozni filmovi visoke produkcije. To su filmovi koji se najčešće bave malim pričama iz svakodnevnog života koje pričaju velike stvari. Naići ćete i na tragove magičnog realizma, koji su vrlo slični sa onim iz Kusturičinih filmova. I svakako, tu su emocije, sirove, iskrene, neprerađene emocije koje se sa platna prenose na nas i sa kojima se lako poistovećujemo. Možda je u njima ključ uspeha iranskih filmova. Setite se samo filma Deca neba o bratu i sestri koji dele iste patike za školu. Ukoliko još niste upoznati sa iranskom kinematografijom, sada je pravo vreme za to. Tokom trajanja sajma knjiga u Jugoslovenskoj kinoteci će biti prikazivani iranski filmovi. Tako da posle sajma, pravac kinoteka i upoznajte se sa ovom divnom zemljom.

Nikola Šešić

Autor: Nikola Šešić