Pošto smo vas u prethodnom tekstu malo bacili u razmišljanje i pošto smo vam u kratkim ali jasnim crtama predstavili katarski mit, sada je vreme da vam predstavimo ovaj „narod“. Naime, katarstvo se smatra najuspešnijom srednjovekvnom jeresi.

Katari ulaze u istoriju negde oko 1160. godine. Pošto je u zapadnoj Evropi cvetala jeres od 10. – 14. veka, klima za razvijanje alternativnih vidova religije bila je izuzetno povoljna. Jeres je posebno bila zastupljena u južnoj Francuskoj-albižanskom feudalnom dobru. Zašto se katarstvo razvilo baš u tom delu zemlje Iz jednog prostog razloga, uticaj kralja je bio veoma slab, a gradovi su bili za to vreme izuzetno slobodni.

katari4Katari su javno propovedali svoju veru i imali su svoju crkvu sa svojim nadbiskupima, sveštenicima i vernicima. Uglavnom su sledbenici katarske religije dolazili iz imućnijih slojeva društva: plemstvo, gradska buržoazija i učeni ljudi. Lokalni grofovi/veleposednici bili su naklonjeni ovoj jeresi. 

Katarska religija bila je radikalno dualistična. Dualizam je postojao pre hrišćanstva i možda je stariji i od same pisane istorije. Ovaj termin prvi je upotrebio engleski orijentalista Tomas Hajd 1700. godine kako bi opisao sve religiozne sisteme koji smatraju da su Bog i đavo dva suprostavljena, večno paralelna postojeća principa. Ipak, značenje ovog termina je evoluiralo kako bi mogla da se označi sve sisteme koji su orijentisani oko središnjeg dvojstva (kao što je podela na um/telo u Dekartovoj filozofiji, ili besmrtna duša/smrtno telo kod Platona). Dualističke struje postoje u svim glavnim svetskim religijama bilo da su one monoteističke, politeističke ili monističke. Dakle, kao što smo već rekli katari su propovedali radikalni dualizam, po kome bi postanje bilo produkt prirode zla, a ne božanske prirode. Za njih je Bog samo duh koji se nikada ne može otelotvoriti, te zbog toga oni odbacuju svetu tajnu pričešća. Njih dualistička vizija sveta navodi da odbace i objave obmanu ljudske Crkve da bi bolje slavili Crkvu Hristovu, kako duhovnu tako i nebesku. Katari su pored svega ovoga verovali i u seobu duša: „Ona duša koja nije u stanju da stupi u carstvo Božje, osuđena je da se reinkarnira u telu drugog čoveka ili čak životinje“. Ovde možemo izvući zaključak da katarstvo nije bila toliko jeres, koliko jedno novo duhovno učenje. 

Hijerarhija u katarskoj Crkvi

Kao što smo već rekli katarska religija je imala svoje nadbiskupe, sveštenike i vernike. Dakle, nešto slično rimokatoličkoj crkvi. Budući da su Katari imali jedan specifičan način života ovde ćemo pojasniti samo ulogu sveštenika i vernika, jer su se kod njih i nadbiskupi često samtrali običnim sveštenicima. 

Katarski vernici žive životom koji se čak i kada je strogo „tabuisan“ ne razlikuje previše od života rimokatoličkih vernika. Najbitnija obaveza koju katarski vernici treba da obave jeste primanje konsolamenta pred ispust sopstvene duše. Konsolament je jedina sveta tajna koju su Katari priznavali. Ona predstavlja duhovno krštenje – sveštenik je dužan da pred ispust duše položi svoju ruku na glavu vernika kako bi ga ritualno oslobodio svih greha i kako bi mu dao „istinsku propusnicu za onaj svet“.

Ovako bi danas izgledalo davanje konsolamenta.

Ovako bi danas izgledalo davanje konsolamenta.

Kada su u pitanju katarski sveštenici (koje je inkvizicija kasnije nazvala savršeni) oni su živeli jednim potpuno drugačijim životom. Za razliku od vernika oni primaju konsolament tokom svog života i on predstavlja zaređenje. Ovim obredom oni se podvrgavaju malo pre pomenutom drugačijem životu. Njigova uzdržavanja su rigorozna, a dnevne molitve služe za jačanje duše. Tokom celog života savršeni poste i uzdržavaju se od uzimanja mesa koje slabi njihovo telo koje katarsko učenje prezire. Međusobno su se oslovljavali sa dobri ljudi i dobre žene. Veoma su zaslužni za uspeh katarstva jer su se vernici divili njihovim visokim moralnim vrlinama. Deo svog života provode u propovedanju i davanju konsolamenta. 

Nastaviće se…

Bogdan Antonić

Autor: Bogdan Antonić

black and white