Ovaj tekst neće biti ona klasična rasprava Sv. Trifun VS Sv. Valentin niti kritika slavljenja Dana ljubavi. Ne, ovo će biti mala analiza načina proslavljanja u određenom kontekstu. Šalim se, tekst je rasvetljavanje onoga šta bi 14.februar trebalo da predstavlja. Po mom mišljenju, naravno.
Naravno da ništa ne nastaje sasvim slučajno. Kada se razvija određena ideologija, sve što nastaje u njenom je duhu. Tako se verovatno većina vas seća onog klipa sa gospođom koju su pitali šta je 14. februara a ona je kao iz topa odgovorila „8. mart“. E, nije to baš tako slučajno. Inače, za mene je taj klip jedan od najsmešnijih i najsadržajnijih jer sa tako malo reči govori dosta toga.
Osmi mart
Prvo, i jedan i drugi praznik su kako-tako posvećeni pre svega ženama. Osmi mart tradicionalno je praznik posvećen proslavljanju ravnopravnosti žena u društvu. Njihovoj mogućnosti da glasaju i budu vidljive koliko i muškarci. Naravno, u vreme socijalizma, to je imalo smisla sve dok nije počelo da gubi suštinu i da ostaje samo forma. Forma koja je bila plašt za „vraćanje na staro“. Na ustaljene patrijarhalne odnose. Na prikrivanje stvarnog položaja žena. Cveće cveću, kaže se. I to vam ovako izgleda: proslavlja se 8. mart u kafani. Žene kao nešto igraju, pojedu i dobiju po neki cvet ili ih pošalju na putovanje, a onda..jutro promeni sve i shvatiš da su pokloni zamena za pravo stanje stvari. Nagrađena si za to što si dobra majka, supruga, sestra ili ljubavnica. I gde god da kročiš, suočavaš se sa suprotnim od onoga što se glasno izgovara.
Nadovezujući se na prethodno, ističe se još jedna činjenica držvnog praznika 8. marta i nedržavnog kakav je Dan zaljubljenih. Dakle, to znači da država nalaže obeležavanje određenog dana. I, šta to u praksi znači? Orkestrirano obeležavanje nečega nasuprot opšteg pojma ljubavi i slobodnog izbora. Da, 14. februar slavi u suštini, ljubav. Nema pravila o njegovoj proslavi. On je uopšten i privatno daje slobodu onima koji su u vezi, da ga proslave onako kako oni žele. Odvaja se javno i intimno. U biti, nije bitno šta društvo, porodica ili familija, okolina misli o tome.Tu se naslućuju sada i neke od vrednosti liberalnog kapitalizma. Pritom, ne zaboravite da se ovde radi samo o tome šta bi ovaj Dan trebalo da predstavlja.
Ali, da li je zaista tako?
Pa, i nije baš. Kad prođete kroz grad i vidite sve te uparene devojke koje ponosno, ovim slobodnim, mašu cvećem ispred nosa- ne bude vam dobro. Otkad je ljubav postala paradirajuća stvar??? Zašto su muškarci i žene sa više udvarača bolji od drugih? Dakle, ako nosiš tri tuceta ruža bolja si nego ako nosiš samo jedan zavežljaj poljskog cveća, a tek si loša ako ideš praznih ruku, ali mooožda punog srca? Čemu tolike reklame na televiziji, bilbordi, izlozi u znaku parova i ljubavi..? Šta je sa svim tim solo ljudima. Ako se slavi ljubav u svojoj suštini, čemu njeno sužavanje na uske partnerske odnose? Ali, pitanje je, zašto od svega ostaje samo maska?
Većina protivnika Dana zaljubljenih ili bilo kog drugog praznika ovog tipa (Dana) ima odgovor: pa to se ne slavi samo jedan nego i preostalih 364-5 dana u godini. Tako odgovaraju i kad je u pitanju ljubav. Međutim, nije to suština. Da, treba voleti stalno i poklanjati svoje vreme i pažnju ljudima koji nam znače. Ali, neoliberalni kapitalizam oduzima vreme i volju i baš zato uvodi ovakav jedan datum. Smešno, zar ne?
A kog si ti roda?
Još jedna stvar koja se može primetiti, jeste da se uglavnom na Sv. Trfuna ili Valentina, opet navodno veliča ženski rod. Rodna ravnopravnost se zaboravlja. Sve nekako upućuje ne samo na parove već i više na žene. Razmislite, koliko vas je polklonilo nešto svom partneru ili nedajbože platilo piće ili večeru. Koliko? Zašto ih kažnjavamo i očekujemo uvek sve samo od njih? Pa imamo i mi kretivnosti, snage i dovoljno želje. Zar ne?
Konzumerizam i vladavina tržišta, navela nas je da mislimo samo na to koliko ćemo novca potrošiti. To je sasvim realno. Nismo od kamena. Lepo je imati novac, lepe stvari, ne ustezati se..Ali, ja sam na primer, od momka želela da mi bar sam uvije poklon. To bi mi značilo. Vreme i trud da to uradi, znajući koliko mu te stvari ne idu od ruke, bilo bi mi najdraže od svega. Neki to ipak ne shvataju. Jer sve što te okružuje govori drugačije. Svi te mame, i kompanije obećavaju čuda, samo ako platiš. Sa druge strane, to ne znači škrtarenje već unošenje sebe u nešto. Plastično, to vam je kao kada određujete cenu gotovog proizvoda. Nije samo bitan materijal već i ljudski rad u to uložen.
Haloooo, hoćemo na piće?
Zato, ako tražite razlog da vidite nekoga ko vam se sviđa; ako ste na sredini veze pa želite da zagrejete odnose ili ste već dugo zajedno pa je poželjno prisećanje lepih uspomena i izgradnje novih- uradite nešto, pozovite tog nekoga i vidite ga. Pogledajte, gledajte i slušajte-vratiće se. Trostruko. Jer, nije Dan zaljubljenih kriv nego mi, mi koji ga prihvatamo olako.
