Hoćemo li uskoro gledati derbi kao normalni ljudi? Da li je na pomilu rešenje problema navijačkih nereda koji poslednjih godina potresaju celu Evropu? Ima li nade za sve one koje na dan utakmica ostaju kod kuće prikovani uz male ekrane umesto da se kao nekada, sa porodicom i prijateljima, tiskaju pred stadionom u potrazi za kartom više?

EURO2016 u Francuskoj pokazao je sve slabosti u organizaciji i pored velikih priprema tamošnjih vlasti da sve prođe u najboljem redu. U centru pažnje bili su ruski „navijači“ koji su danima na ulicama Marseja bukvalno terorisali rivale, ali i lokalce napadajući ih gde god i kad god su stigli. Po svemu sudeći to je bila svojevrsna odmazda za pretpljene napade na prethodnom prvenstvu dve godine ranije u Poljskoj. Imajući u vidu da će MONDO2018 biti održani upravo u Rusiji postavlja se opravdano pitanje bezbednosti ljudskih života i imovine tom prilikom ako se nešto (novo) konkretno ne preduzme. Neki predlozi na tu temu već su odjeknuli u javnosti, a par njih zaslužuju veću pažnju u daljem procesu suzbijanja huliganizma.

KANALISANjE NASILjA

Kada je Igor Lebedev, kontraverzni poslanik LDPR u ruskoj Dumi, izneo predlog da se strategija suzbijanja huliganizma treba izmeniti u pogledu kanalisanja nasilja diglo se mnogo prašine. Izgleda da je razlog tome što je isti taj narodni tribun na društvenim mrežama podržavao „Tour de France – Russian hooligans“ jer njegov plan koliko god delovao banalan zapravo je vrlo logičan. Naime, ideja je da se pod okrivljem bezbednosnih službi, a sve u skladu sa unapred pripremljenom zakonskom regulativom organizuje DRAKA ili borilački turnir među zainteresovanim navijačkim grupama. Na taj način bi se izbegli veći rizici od incidenata pre-za vreme-posle sportskih događaja, problema otkrivanja i sprečavanja ugovorenih tuča, prouzrokovanja materijalne štete itd. Dakle kada se sagleda šira slika, umesto prepisivanja čuvenog „enleskog zakona“ koji nije funkcionalan u mnogim drugim sistemima, stvorio bi se novi sport koji bi opet privukao publiku i sponzore, a omladinu odvratio od fudbalskih bandi.

LEGALIZACIJA PIROTEHNIKE

Decenijama unazad širom sveta sastavni deo “zapaljive navijačke atmosphere” je paljenje pirotehnike. I danas gore baklje, dimnjaci, strobovi, često se bacaju petarde i vatrometi različite jačine/veličine. Nebrojano je slučajeva izazivanja povreda i požara usled neprofesionalne (zlo)upotrebe eksplozivne materije kako je zakon zvanično definiše. Samim tim što je zabranjeno-opasno-zanimljivo sasvim je jasno zašto buntovnicima sa tribina pirotehnika nema alternativu. Shvatajući problematiku, uprava norveškog FK Brann u saradnji sa vlastima i udruženjem navijača izdejstvovala je posebne uslove upotrebe pirotehnike na njihovim utakmicama. U izdvojenim delovima gledališta, sa specijalnim dozvolama i određenim arsenalom, njihovi navijači legalno uživaju u dimu i vatri. Slična inicijativa se pojavila u Danskoj, ali i dalje čeka na odobrenje odgovornih. Naime, hemijski stručnjak I navijač Brondbija Tomi Kordsen smislio je bezopasnu baklju koja daje gotovo isti vizuelni efekat, ali zbog svog sastava razvija plamen slabe temperature I štetnosti isparenja. Tako bi se s jedne strane sačuvao tradicionalni spektakl zvukova i boja neodoljivo primamljiv mnogima tokom praznika (pa i onih sportskih) dok s druge sigurnost koja je prioritet ne bi bila problem.

EDUKACIJA NAVIJAČA

Svođenje generalne prevencije huliganizma samo na (mrtvo) slovo zakona koje se u praksi često gazi i zaobilazi nema nikakve svrhe. Zato je pre svega neophodno raditi sa omladinom koja je istovremeno i najzastupljenija i najugroženija u ovom problemu. U razvijenim sredinama već su postignuti neki značajni rezultati no bitno je pratiti i ne preskakati korake. Najpre je neophodno da celokupno drštvo shvati da su vaspitanje i obrazovanje podjednako bitne stavke u odgajanju dece i kod kuće i u školi. Zatim država mora da izrazi odlučnu “političku volju” da reši problem rada i saradnje nadležnih organa bezbednosti, pravosuđa I socijalne zaštite. Samo kroz takav zdrav sistem vrednosti odnosno sistem institucija može se lečiti bolest destruktivnog shvatanja slobode. U suprotnom, ako se nastavi sa bezuspešom praksom lečenja posledice, a ne uzroka, huligani će poput recidiva sve više jačati, a pravi navijači osipati sa tribina.

REGISTRACIJA NAVIJAČA

Organizovanje udruženja navijača odavno je poznato kao princip dublje indetifikacije (zajednica, a ne rulja) I personifikacije u odnosima sa klubom i vlastima (uprava-igrači-navijači). U zavisnosti od strukture udruženja odnosno kluba, navijači se na taj način trude da kao “glas naroda” ostanu prisutni u predstavničkim telima te aktivno učestvuju u odlučivanju (npr. akcionarske i generalne skupštine). Osim ovog posrednog delovanja “prijatelji kluba” bi mogli imati značajnu ulogu ubuduće. Ozbiljnom kampanjom udruživanja navijači bi kao članovi stekli veći uticaj i pogodnosti u okviru kluba, klub bi redovnim prihodovanjem od članarina I kupovina (još) bolje poslovao, a država bi imala bolji uvid i reakciju na moguće devijantne pojave u društvu. Na kraju krajeva, tako koncipiranom demokratijom stvorili bi se uslovi za bržu/bolju edukaciju navijača, poboljšale šanse za eventualnu legalizaciju pirotehnike te očuvali svi ostali sastavni delovi navijačkog folklora.


Ako niste do sada, zapratite našu Lifehacker.rs FB stranicu.


Milan Tasić

Autor: Milan Tasić