Ova pojava je veoma česta, a verujemo i da se vama makar ponekad javlja. Ipak, to je apsolutno normalna stvar.

 

To se svima nama dešava

Pretpostavimo da ste primorani da ustajete rano ujutru, bilo to zbog posla ili neke fizičke aktivnosti. Veče pre navijate sat ili telefon da vas probudi u određeno vreme, čijim efektom ste vidno nezadovoljni naredna dva do tri dana. Rado bi da odspavate još koji minut, lagano i bez žurbe. Ali posle navedenog „kritičnog“ perioda sve se menja.

Četvrtog dana se budite par minuta pre nego što će se oglasiti iritirajući budilnik. U čudu ste, kako to organizam broji minute, pa čak i sekunde. Zadivljeni time, hvalite se drugarima i kolegama na poslu, da bi tad shvatili da se nešto slično i njima dešava. Kako? Zašto?

Razlog je unutrašnji sat organizma

Organizam čoveka je savršeni sistem, koji broji mnogo bolje nego bilo koji sat ili budilnik. U središnjem delu mozga nalazi se skup nervnih sistema za koji se smatra da je biološki sat čoveka. Zove se hipotalamus. Naučna istraživanja su započeta tek 1972. godine. Tada su naučnici došli do zaključka da hipotalamus između ostalog obavlja ulogu biološkog sata, tako što su sproveli laboratorijski eksperiment sa pacovima, u kom su im uništili jedno od jezgara odgovorno za tu funkciju. Nakon toga, ovi sisari nisu imali osećaj kada je vreme za spavanje, a kad im je ipak polazilo za rukom da zaspe, nisu znali kada da se probude. 

Šta sve utiče na proces buđenja? 

Jednostavno rečeno, bez stručne terminologije – vaš organizam je perfekcionista, te voli da sve svakodnevne aktivnosti za organizam budu rutinske. Tako svako jutarnje buđenje u određeno vreme organizam čini što je moguće efikasnijim.

Naučnici su dokazali da je belančevina pod nazivom „PER“ odgovorna za uspostavljanje kontinuiteta sistema „sata“. Njena aktivnost je tokom čitavog dana promenljiva, a minimalna je tada kada se spremate za spavanje – puls je značajno usporen, postajete sve pospaniji. Sat vremena pre buđenja, nivo „PER“-a je u naglom porastu, što znači da se organizam sprema za buđenje. Kontinuitet ustajanja u određeno vreme će dozvoliti organizmu da izdvaja normalan nivo ove belančevine. 

A šta ako se to meni ipak ne dešava?

Buđenje uz jaka zvona budilnika je ubedljivo najveći stres za organizam. Tom prilikom svi prirodni procesi se poremete. A jedini ispravan i zdrav način za buđenje jeste onaj bez učešća bilo kakve elektronike – polako i postepeno. Čak prijatna i mirna jutarnja melodija sa telefona ili sata utiče isto tako loše na sve prirodne procese buđenja. Organizam će u svakom slučaju pokušati da vas probudi pre nego što se začuje zvono budilnika, što bi značilo da je ova pojava prisutna kod svakog pojedinca

Ipak, postoje dve situacije kada ovaj sistem ne radi. Recimo ako svaki put ležete u različito vreme i ustajete u različito vreme (na primer ako volite da odpsavate duže za vikend); ili ako imate hroničan umor – mnogo radite, a malo spavate. 

„Probudi me za 10 minuta“ – zabranjeno!

Kada odlučite u polu svestnom stanju da pritisnete na svom pametnom telefonu opciju „odspavaj još malo“ , sigurno ne razmišljate o tome da je to još mnogo gore od uobičajenog buđenja uz budilnik. Naime, tada u vašem organizmu nastaje kaša usled mešanja procesa koji su odgovorni za buđenje i onih koji su odgovorni za spavanje. To znači da se budite, ponovo ulazite u fazu sna, da bi se za par minuta ponovo probudili. Česta praksa ovakvog zbunjivanja organizma je loša. 

Trudite se da se ustajete pre budilnika, i da svaki početak dana bude uspešan! 

 


Ako niste do sada, zapratite našu Lifehacker.rs FB stranicu.


Aleksandar Simić

Autor: Aleksandar Simić

Šta bih ovde mogao da napišem?