Internet je preplavljen vrlo sličnim (gotovo istim) sadržajem vezanim za temu – dejstvo kafe kao napitka. U moru nabacanih, pritom ne toliko poznatih naučnih istraživanja, stalno se spominju pozitivni i negativni efekti konzumiranja ovog pića koje zainteresovanog čitaoca ostavljaju zbunjenog na kraju. Kao kada laik istražuje moguće nus-pojave uzimanjem prepisanih lekova pa mu nije najjasnije vredi li da rizikuje mučninu da bi prošla glavobolja. Zato smo se mi pozabavili nekim od najčešćih nedoumica i naišli na neverovatna objašnjenja, a konačnog odgovora kao da nema. Procenite sami!

KAFA PRE DORUČKA?

Iako je svakom jasno da je po buđenju za organizam najbolje unositi samo prirodne (zdrave) materije, na prvom mestu vodu i složene ugljene hidrate, mnogi pribegavaju ubitačnom tandemu kafa-duvan. Ko ima slabiji stomak zna kakve probleme izaziva ova navika, ali najveća novina je da kafa pre obroka ima i svojih dobrih strana. Naime, radi se o tome da kafa resorbuje gotovo sve vitamine i minerale unesene hranom pa se u tom slučaju savetuje ispijanje kafe bar sat vremena pre doručka. Da bi se izbeglo preterano izlučivanje hlorovodonične kiseline u digestivni trakt pogodno je ipak grickati neki keks uz prvi srk.

 KAFA POSLE RUČKA?

Kod nas je takođe rasprostranjeno kafenisanje posle dobre klope. Bilo da se radi o „sikteruši“ na slavi, svadbi ili sahrani ili pak o osveženju nakon poslepodnevne dremke, lekari savetuju da se ne pije posle 17 časova. Kao kod gore pomenutog slučaja, radi se o izbegavanju ometanja varenja to jest apsorpcije unesenih hranljivih materija nephodnih za normalno funkcionisanje organizma. Statistika pokazuje da u tom period većina ljudi ispija rashlađenu/razblaženu kafu što ne smanjuje efekat kofeina ali zato smanjuje kvalitetna svojstva kafe.

 DE-KAFE UVEČE?

Odavno je utvrđeno da „kafa bez kofeina“ ne postoji. Proces odstranjivanja ove otrovne supstance iz zrna kafe samo je delimično uspešno, a trgovci u reklamama to vešto prećutkuju iz opštepoznatih razloga. Ima nekoliko metoda estrahovanja, a velika većina proizvođača služi se najjeftinijim sredstvom u vidu hemijskih jedinjenja etil-acetata ili metil-hlorida. Prosečna šoljica klasične kafe sadrži oko 80-120mg kofeina dok de-kofe otprilike deset puta manje. Iako je drastična razlika u procentima ne treba se zavaravati da je ovaj „revolucionarni izum“ bezazlen kada je u pitanju prisustvo i dejstvo kofeina sa zaostalim materijama za istiskivanje istog.

KAFA PREKIDA POSPANOST?

Činjenica je da kafa ima efekta u ovom smislu ali po koju cenu? Tačnije taj efekat je poprilično precenjen jer se ne radi o direktnoj dozi adrenalina koja bi i mrtvaka digla već o snažnom nadražaju našeg nervog sistema koji reaguje na psihoaktivnu supstancu zvanu kofein. Dakle naša centrala doživljava snažan impuls i stvara privremeni osećaj razbuđenosti/otrežnjenja svega par sati dok dejstvo ne izlapi. Nakon toga, stanje organizma je još gore, a sledeća tura verovatno neće imati isti uticaj (sličan slučaj sa narkoticima). Uz sve to čini se da Pavlovljev refleks ima najvećeg udela u mitu da dugogodišnji konzumenti ne mogu da funkcionišu bez dnevne doze kafe. Nakon „skidanja“ ispostavilo se da ipak mogu i to neuporedivo produkivnije.

KAFA SUZBIJA STRES?

Kafa ne suzbija stres, ona ga proizvodi. Ako pod tim smatramo svakodnevnu nervozu, teskobu i zamor usled nedostatka toplog napitka onda je još jednom potvrđena prilagođena teorija Pavlovljevog refleksa. Navika koja u nama pobuđuje osećaj uživanja nije isključivo psihološke prirode jer je dokazano lučenje serotonina („hormona sreće“), ali je pored toga istovremeno prisutan i visok nivo kortizola („hormon stresa“). S toga nije samo privid preskakanje srca u stanju mirovanja i kontra-efekat kada je u pitanju mentalna koncentracija i kontrolisanje masti u krvi; to se naš organizam grčevito bori sa jakim nervnim nadražajima usled konzumiranja manje doze otrovne psihoaktivne supsance – kofeina.

KAFA SPREČAVA BOLESTI?

Medicinska istraživanja su pokazala da kafa pozitivno deluje u prevenciji dijabetesa tipa 2, raznim srčanim i moždanim oboljenjima. Stručna javnost takođe tvrdi da je među uživaocima kafice značajno manji rizik od depresije ili suicida. Ali, šta to treba da znači? Da na potencijalnu opasnost po život i zdravlje treba da pazimo stalnim unosom kafe? Naravno da ne! To bi bilo kao da problem sa cirkulacijom tretiramo stalnim alkoholisanjem. Neki sastojci verovatno blagotvorno deluju na unutrašnje organe, ali to ne znači da je kafa lek kojim se zamenjuje zdrav način života. Propratne negativne navike umnogome komplikuju situaciju. Većina kafeljubaca uz šoljicu često konzumiraju duvan, slatkiše, sokove itd. što svakako ne ide u prilog ovoj tezi otrgnutoj od konteksta. Ako zanemarimo trenutan i krajnje relativan zdravstveni doprinos kafe uviđamo da pored toga što je jak dijuretik i antioksidans predstavlja i faktor rizika za trajni normalan rad srca (vezica srčanih vlakana), jetre (povećano lučenje holesterola), kože i kostiju (razni oblici ekcema i osteoporoze).

Konačnog zaključka izgleda da nema pa se sve opet svodi na ličnu odluku ZA ili PROTIV. No to pitanje nije ni bila tema ovog članka već stručno razbijanje uvreženih zabluda i predrasuda o dejstvima svakodnevnog ispijanja kafe. Zato onima koji su se odlučili da prestanu sa konzumiranjem želimo svu sreću i dobro zdravlje, a onima koji ne žele da se liše gorkastog užitka takođe s tim da ne preteruju ni u čemu pa ni u kafi.

 


Ako niste do sada, zapratite našu Lifehacker.rs FB stranicu.


Milan Tasić

Autor: Milan Tasić