Šta me je nateralo da to kažem? Da li ikada postavljaš sebi ovo pitanje? Moram reći da se možda previše puta zapitam baš ovo. Onda usledi i čuveno: Zašto? 

Fenomen me fascinira jer mi uvek podsvesno znamo zašto smo rekli baš to, a ne nešto drugo. Imamo neku ideju. Ona je prisutna, javlja se, raste, a onda, kada najmanje želimo da nemamo kontrolu, ona eruptivno i demonstrativno napusti naše unutrašnje biće i strašno dugim nogama krene u svet.

Šta me je nateralo da kažem da ne idem na plivanje sa idiotima?

What on Earth made me say I don’t go swimming with idiots?

Baš kao u filmu Mr. Nobody, uvek se sve vrti oko izbora. Dovoljno je da malo popustimo i naša svest biva obojena strahovima, predrasudama u onom slatkom stanju bez kočnica u kojem divlje i mahnito štancamo rečenice koje nismo čuli. Izbor je onda diktiran nečim izvan našeg bića. Nečim ne toliko zlim, koliko zatupljenim, stranim. A onda nastupa misao: Šta me je nateralo?

Možda najtužnija činjenica u vezi sa ovim je upravo taj izbor. Saznanje našeg svesnog bića da je sve moglo biti potpuno drugačije samo da to nismo rekli. Ipak, dešava se da zaslepljeni nečim ne baš konkretno opisivim odaljimo sebe od situacije i oformimo se kroz reči koje nismo čak ni mislili. Šta je odgovor? Verovatno da postanemo zen majstori, ili da se trudimo da u svakom trenutku budemo mi, a ne to neko jednokratno čudovište koje smo stvorili u trenutku i dopustili mu da izađe međ’ ljude. Ili jednostavno ovo:

nateralo

Kako smo odlučili da se udružimo sa umetnicima i zajedno menjamo ovaj svet na bolje, poklanjam vam još jednu pesmu. Nadam se da će oni kojima se ovo dešava kroz neku vrstu katarze malo bolje shvatiti sebe, a oni kojima ne, dobiti dojam o tome šta se tu zapravo dešava.

Nepovrat

Nešto sam ti rekla,

Al’ to nisam ja bila

Misli sam stekla,

Ne i razumom obojila

Stoji zaklana ćelija siva

Ne pomeram se, ne znam

Da li sam ja kriva?

Ne mogu da spoznam

Reč je odletela

Ali nije raširila krila

Pala, pa se saplela

A ja sam je zaboravila

 


Ako niste do sada, zapratite našu Lifehacker.rs FB stranicu.


Marija Brzić

Autor: Marija Brzić

Ja sam u izvesnom smislu nešto između Boga i ničega.

marija@lifehacker.rs