Mnogo toga čini sastavni deo svakodnevnice većine studenata u Beogradu. Iako ima mnogih lepih strana studiranja, u velikoj meri su prisutni stres i panika oko učenja za kolokvijume, testove i ispite. Obavezama kao da nikada nema kraja. Svako na svoj način izlazi na kraj sa njima, kao i sa propratnim stresom. I dok se jedni trude da se ne opterećuju ocenama i brojem položenih ispita, drugi svoje uspehe i neuspehe na fakultetu shvataju previše lično.

Prečesto se među studentima mogu čuti priče o fakultetu. Jedna od tema koja se tokom razgovora može pokrenuti jeste rivalstvo koje postoji između studenata različitih fakulteta.

Iz nekog razloga, skoro svako je ubeđen da je baš njegov fakultet najteži. Ako se vodimo onim čuvenim – „svakome su njegove muke najgore“, ovakav stav može imati smisla. S druge strane, tokom ovakvih razgovora dolazi i do omalovažavanja drugih fakulteta na kojima se obrađuje neka druga materija. Često se porede fakulteti koji obrađuju potpuno drugačiju materiji i koji, shodno tome, ni ne mogu da se porede. Osim toga, zapostavlja se i činjenica da nije svako za sve i da je svako upisao fakultet shodno svojim sposobnostima i interesovanjima. I zašto bi se nečija vrednost ili inteligencija procenjivala na osnovu toga?

Prirodne i društvene nauke

Jedno od najčešćih ubeđenja sa kojima sam se susretala jeste to da su prirodne nauke teže od društvenih. Za početak, neki ne znaju ni da li je neka nauka prirodna ili društvena. Psihologija se, na primer, definiše i kao društvena i kao prirodna nauka. Filozofija nije društvena nauka; ona se čak ni ne podvodi pod nauku. Strani jezik takođe nije nauka; strani jezik je strani jezik.

Različite nauke i discipline nalaze potporu u drugim naukama i disciplinama. Tokom studiranja na jednom određenom fakultetu svako se susreće sa materijom koja spada u domen neke druge nauke, a koja mu je neophodna. Različite nauke nisu izolovana ostrva, već su često isprepletene i neophodne jedna drugoj.

Dakle, šta je teže, studiranje elektrotehnike ili prava? Da li je teže učenje komplikovanih fizičkih formula ili učenje knjiga od hiljadu strana? Odgovor može biti samo: kako kome. Možda neko ko je studirao oba fakulteta može da nam kaže šta je teže. Ali zašto je to uopšte bitno? Odakle je izniklo ovo pitanje? Zar poređenje ova dva fakulteta nije isto što i poređenje baba i žaba?

Državni i privatni fakulteti

Studenti državnih fakulteta po pravilu gaje ogromne predrasude prema onima sa privatnih. To odlazi čak toliko daleko da neki tvrde da „ljudi sa privatnih fakulteta kradu radna mesta onima sa državnih“. Zašto je tolika sramota studirati na privatnom fakultetu? Zato što postoji uverenje da ti studenti ništa ne rade, da ništa ne uče, da maltene „kupe diplomu“.

Svakako da postoje razlike između privatnih i državnih fakulteta. Profesori na privatnim fakultetima imaju mnogo više obzira i razumevanja za studente i voljni su da im izađu u susret. Zatim, učionice na privatnim fakultetima su bolje opremljene. Tu je i činjenica da studenti privatnih fakulteta mogu izostajati sa predavanja više nego oni sa državnih. Mislite li da su ove razlike loše po studente sa privatnih fakulteta? Zašto bi bile loše? Ako žele da uče i da nauče, imaju bolje uslove za to od onih sa državnih fakulteta. A svakako da ima onih koji to žele. Pa sve i da zaista „kupe“ diplomu, mislite li da ne postoje studenti sa državnih fakulteta koji rade isto to?

Svaki student Univerziteta u Beogradu, na kom god da je fakultetu, susreo se i sa težim i sa lakšim predmetima, i sa nekorektnim i sa korektnim profesorima, i sa interesantnom materijom i sa onom koja ga ni najmanje ne zanima. Svakome je teško. Na pitanje „koji fakultet je najteži?“ ne postoji univerzalni odgovor jer je samo pitanje banalno. Kao i poređenje različitih fakulteta.

 


Ako niste do sada, zapratite našu Lifehacker.rs FB stranicu.


Tamara Stojanović

Autor: Tamara Stojanović