Život je kao rolna toalet papira. Svima se desi kasnije il’ pre da nema više čime da se obriše. Na jednom parčetu papira zapisane su najlepše romantične misli, ali i teorija relativiteta. Napisan je spisak za kupovinu, ali i recept za lekove. Bez papira, ne bi bilo ovako lako živeti. Nismo oduvek pisali na toj podlozi, postoje indikacije da nećemo nastaviti, ali u ovom trenutku je najzastupljenija. Upoznajmo se sa istorijom, etimologijom, načinom pravljenja i reciklažom papira!

Koreni papira sežu još iz vremena pre Hrista, u Kini. Odande je prvi arheološki nalaz, iz drugog veka pre nove ere, koji je najsličniji današnjem papiru. Na ovoj podlozi pisano je na Dalekom istoku, a tek je za vreme srednjeg veka, preciznije u XIII, primenjivana i u Evropi. Pre toga Evropljani su pisali na papirusu.

Poreklo reči papir i papirus jeste isto. Termin je nastao iz latinskog jezika, baš od reči papyrus, tj. od grčkog papur, što je korišćeno za imenovanje biljke cyperus papyrus. Upravo se od ove biljke pravio papirus na kojem je pisano još u vremenu drevnog Egipta. Koristile su ga i druge kulture u Evropi. Nemoguće je ne uvideti sličnost između reči papir i papirus, ali se tu njihovo podudaranje završava. Proces pravljenja papirusa se podosta razlikuje od procesa pravljenja papira.

Otkriće procesa pravljenja papira se pripisuje čoveku po imenu Cai Lan, iz Kine. Međutim, danas, nakon uspešno primenjene industrijalizacije, papir se pravi na mnogo brži i efikasniji način. Glavna sirovina za dobijanje papira je naravno drvo. Može se dobiti i od stare tkanine ili bambusa.

Pravljenje papira je u osnovi vrlo jednostavno. Prvo je potrebno poseći drvo, iseći na cepanice, odvojiti koru i usitniti drvo. Sitnjenje se uglavnom vrši mehanički, mada postoje procesi koje vrše ovu radnju hemikalijama. Često se primenjuje i mehanički i hemijski postupak koji je značajan za odvajanje vlakana koja su nam potrebna za papir. Tako mokra odvojena vlakna se nazivaju pulpa. Pulpa se zatim ispira da bi se oslobodila hemikalija. Ukoliko je to potrebno, dodaju se nove hemikalije koje pružaju vodootpornost ili belinu budućem papiru (ili neka druga svojstva u zavisnosti od toga čemu je papir namenjen). Nakon toga se prevrnu na mokru žicu gde se vlakna skupljaju, a voda protiče ispod.

Ovo je već gotov papir, ali se uglavnom stavlja pod uticaj presa koje ga ravnaju. Zanimljivo je da je, ovako dobijen, dugačak šest metara. Tek se u daljem procesu seče na potrebne formate i pruža za komercijalnu upotrebu.

Reciklaža je proces kojem bi trebalo narednih godina sve više da težimo. Ne podrazumeva se uvek hemijska izmena stvari, pa čak ni neka ozbiljna mehanička. Pored ponovne obrade sirovina za druge namene, one mogu i u kućnim uslovima da promene svrhu. Što se papira tiče – mogućnosti ima zaista puno.

Da bismo od starog dobili nov čist papir nije potrebna nikakva posebna veština. Pre nego što se upustite u ovaj poduhvat, potrebno je da imate stari ram za slike – od njega će vam zavisiti format. Zatim, mrežu ili nekakav ekran, vodu, blender ili nešto slično što koristite za sitnjenje hrane. Takođe, bilo bi dobro da imate neku posudu pravougaonog oblika koja će podržati vodu, sunđer i naravno papir. Imajte na umu da masan papir, kao što je to uglavnom onaj za časopise, nije preterano zahvalan za reciklažu.

recikliranje papira

Foto: Flickr/myhsu

Prvo sami iscepkajte papir, dodajte malo vode i tu smesu dalje sitnite u blenderu ili nečemu drugom što ste pripremili. Zatim te smese papira stavite u onu posudu pravougaonog oblika. Trebalo bi da je u toj posudi sada prava mala papirna močvara. Na stari ram za slike pričvrstite staklo ili žicu i zahvatite deo iz posude. Višak vode koji se zadržao u papiru se izbacuje pritiskanjem sunđerom. Ovde se sva filozofija završava. Preostaje samo da ostavite papir da se osuši. To se može činiti tako što odvojite pričvršćeno staklo, a ostavite papir, odvojite ga u potpunosti od skalamerije ili ne dirate ništa i pustite ga da se tako suši. Za sušenje treba odvojiti bar jedan dan.

Ostali načini za reciklažu od kuće nisu ovoliko u stilu čarobnjakovog šegrta. Postoji više načina da iskoristite stari papir:

  • Ako je kopirano samo sa jedne strane – pišite sa druge
  • Ukoliko gajite biljke (saksija ili bašta) možete papir koji više ne koristite iskoristiti kao đubrivo. Potrebno je samo iscepkati papir i staviti ga oko biljke. Zaštitiće je od korova i sušenja zemlje, a kako se vremenom bude razgrađivao – biljka će dobiti đubrivo. Vodite računa da ne koristite delove papira sa obojenim mastilom
  • Kreativci se mogu poslužiti starim papirom za upakivanje poklona, pravljenje korica za knjige/sveske/rokovnike/mobilne telefone

U Srbiji je sve popularniji trend recikliranja. Ipak, on bi do 2019. trebalo da dostigne tek 25% svog potencijala. Otpadom bi kao pojedinci trebalo što odgovornije da rukovodimo, pa ipak većina nas smeće gura pod tepih. Postoje razni načini za bolji, ekonomičniji i zeleniji suživot sa našom planetom. Jedan od ekstremnijih vidova je i život sa nula otpada. Ukoliko niste zainteresovani za ekstremizam, papir možete odvajati i uputiti sebe na jednu od firmi koje se bave ovom delatnošću.

Alternativa za papir su razni elektronski mediji. Pisanje knjiga, seminarskih radova i mnogo čega drugog jeste znatno olakšano pojavom velikog sokoćala sa kojeg čitamo Lifehacker.rs. Ipak, čini se da je papir došao u tom momentu gde se magično stopio sa nama. Knjiga u fizičkom svetu zauvek će ostati primamljivija, lepša i prijatnija za korisnika koji je imao prilike da je iskusi, a ne neki drugi medij. Papir je lagan, podržava piši-briši mehanizam, prijatan je na dodir i omogućava višestruku dobit ukoliko se sami nađemo sa njim u stranom predelu. Najvažnije od svega – može da se reciklira!


Ako niste do sada, zapratite našu Lifehacker.rs FB stranicu.


Marija Brzić

Autor: Marija Brzić

Ja sam u izvesnom smislu nešto između Boga i ničega.

marija@lifehacker.rs