Diktator – vladar koji ima potpuni autoritet. Izraz „diktator“ se uglavnom koristi za opisivanje vođe koji drži i zloupotrebljava vanrednu količinu vlasti, posebno za njegovu moć donošenja zakona bez efektivnog ograničenja. (izvor)

Banderaš – električar. (izvor)

Psiholozi su oduvek bili poznati po svojim eksperimentima, koji s druge strane nisu uvek bili humani (Možda otud ovo psiho? Ali, ipak nije!). Lifehacker.rs se već bavio pitanjem etike u psihološkim istraživanjima i uputili smo kritički osvrt

Da biste privukli pažnju i podstakli glasine u svetu nauke, ponekad je dovoljno da „samo malo“ drmnete ljude strujom, zatvorite ih u izmišljeni zatvor ili pustite pacova da trči kroz lavirint. Ali, fakat je da su nam ta i takva istraživanja pomogla da saznamo ponešto o ljudima. Da bismo vam to pokazali, prikazaćemo jedan od najdiskutabilnijih eksperimenata u istoriji psihologije – eksperiment Stenlija Milgrama.

Šta je hteo Stenli Milgram?

Pre svega, ovaj američki socijalni psiholog proučavao je poslušnost. Zvuči neverovatno, ali ljudi mogu da budu veoma poslušni (Da, vaš brat/sestra jeste poslušan, šta god vi mislili?!). Pod određenim okolnostima. Nacizam i komunizam su upravo zbog toga i opstali, jer su počivali na poslušnosti naroda i sposobnosti jednog autoriteta da ih potčini sebi. Kao i svaka politička ideologija, uostalom – neko ume lepo da govori, a neko ume sa bravama… Kakvo je utemeljenje ovih osobina u ličnosti?

Zadovoljavajuće, kažu psiholozi. Postoje korelacije sa modelima ličnosti, ali i indikacije za postojanje kako submisivnog tako i autoritarnog tipa ličnosti.

Međutim, ono što je Milgrama zanimalo bila je upravo poslušnost, čovekova sposobnost da se potčini autoritetu (stvarnom ili lažnom) i u to ime nanese bol (fizičku, psihičku ili emocionalnu) drugoj, nevinoj, osobi. Sa tom namerom, osmislio je…

Eksperiment

…ima tri učesnika: eksperimentatora, saradnika eksperimentatora (učenika) i subjekta (učitelja, onog ko primenjuje kaznu). Ispitanici su prethodno intervjuisani i testirani kako bi se potvrdilo da su mentalno zdravi i ne pripadaju nijednoj ekstremnoj grupi. Eksperiment je zamišljen tako da učenik dobije parove reči koje treba da zapamti. Zadatak učitelja je da ga ispituje i svaku grešku kazni elektrošokom (učenikov zadatak je bio da što češće greši). U tu svrhu ispred sebe je imao aparat sa više desetina poluga kojima su obeležene jačine šokova, između 15 i 450 V. Eksperimentator je sve vreme bio prisutan i on je bio oličenje autoriteta. Ispitanika bi podsticao nekom od sledećih naredbi: Molim Vas, nastavite; Eksperiment zahteva da nastavite; Apsolutno je neophodno da nastavite; Nemate drugog izbora, morate nastaviti. Eksperiment je uključivao dve situacije: učenik je bio prisutan u prostoriji zajedno sa ispitanikom i sedeo je naspram njega ili je bio u drugoj prostoriji i iz nje su dopirali krici (naravno, lažni). Eksperiment nije prekinut.

Rezultati

Milgramova zamisao svakako je bila novina u eksperimentalnoj psihologiji i direktno se protivila nekim do tada uvreženim stavovima  o ličnosti. Njegove kolege, studenti i psihijatri procenjivali su procenat ispitanika koji bi otišao do kraja pod pritiskom autoriteta, odnosno do smrtonosnih 450 V. Verovali su da taj procenat ne može preći brojku od 4 ili 5.

Frapantan je nalaz koji nam govori da ispitanici nisu prekinuli eksperiment, iako bi se pobunili s vremena na vreme. Oko 150 V su tražili prekidanje postupka, ali bi ubrzo, po ubeđivanju eksperimentatora/autoriteta, ipak nastavljali. Znojili su se, tresli, grčili kao da oni sami primaju elektrošokove, ali su ipak nastavljali sa davanjem istih.

Ah da, procenat ispitanika koji su došli do elektrošoka od 450 V iznosio je 65, podjednako za žene i muškarce. Moramo priznati da je 65 daleko veće od 4, zar ne?

Zaključak

Milgramovom eksperimentu, nastalom iz istraživanja nacističke ideologije i gotovo paralelno suđenju Adolfu Ajhmanu, može se mnogo toga zameriti. Pre svega, tu je etička komponenta – svakako nema mnogo etike u obmanjivanju ispitanika i izazivanju onog najgoreg u njima. Sem toga, nije sasvim jasna validnost dobijenih rezultata, s obzirom na to da su dobijeni u eksperimentalnoj, sterilnoj, situaciji. Nije da se svakog dana viđaju ljudi koji idu i kažnjavaju druge elektrošokovima.

Međutim, ono što smo saznali jeste da je autoritarnost, želja za vođstvom, povezana sa poslušnošću. Paradoksalno, moglo bi se reći da je ona njena osnova. Ličnost se gradi još u detinjstvu, a prvi koji je oblikuju su naši roditelji i oni su prvi autoritet koje imamo u životu. Poslušna osoba prihvata vođu, slepo mu veruje i smatra da ne može da funkcioniše bez da je neko drugi vodi. Takva osoba može postati neko željan vlasti i moći nakon dugog perioda služenja i submisivnosti.

Šta čini autoritarnu ličnost? Pre svega, strastvena sklonost prema opredeljivanju za određene političke grupe, verovanje u postojanje velikog, pravednog cilja, usvajanje dogmi, osećaj etičke nadmoći, negativan odnos prema nečemu što je drugačije, nekritičan odnos prema vođi, prihvatanje manipulacije ljudima i principa „cilj opravdava sredstvo“ i tako dalje.

Mala sugestija… Apsolutno je neophodno da ovo pogledate, nemate izbora!

Eksperiment je ekranizovan 2015. godine filmom The Experimenter. Preporučujemo vam da ga pogledate kako biste što verodostojnije doživeli surovost ovog eksperimenta!

               

Za kraj, takođe vam preporučujemo da zavirite u sebe i zamislite se u ulozi ispitanika. Koliko daleko ste spremni da odete u potčinjavanju nekome koga vidite kao autoritet? Koliko volti je vaša granica?


Ako niste do sada, zapratite našu Lifehacker.rs FB stranicu.


Aleksandra Milosavljević

Autor: Aleksandra Milosavljević

Student psihologije. Pisac u pokušaju. Čovek u pokušaju.
Ono između je manje važno.