Većina nas nema dijamante kod kuće (ili na sebi), ali smo svi mogli da vidimo brilijant (brušeni dijamant) bar u nekom filmu ili muzeju. Pa zašto su dijamanti toliko hvaljeni i cenjeni i – razume se – skupi? Da li samo zbog toga što svetlucaju u svim duginim bojama, ili tu ima još nečega?

KAKO JE SVE POČELO?

Najstariji tekst u kojem se spominju dijamanti jeste budistički zapis iz 296. godine pre nove ere „Anguttara Nikaya“, što na našem jeziku znači „Gradivna kolekcija“. Takođe, dijamanti se pominju i u rimskim tekstovima koji objašnjavaju njihovu korisnost graverima i kamenorezcima za izradu oruđa zbog njihove izuzetne čvrstine.

U samim počecima, dijamanti su bili povezani sa božanstvom, pa su često korišćeni kao religijski predmeti u raznim ceremonijama jer se smatralo da dijamanti nose ogromnu sreću. Njihova osobina da svetle u mraku smatrala se dokazom njihove izuzetne moći.

Krajem 15. veka počinje upotreba dijamanata u venčanom prstenju koja nije u potpunosti zaživela sve do pojave ranog Holivuda početkom 20. veka, kada zvanično biva popularizovan trend nošenja nakita iz raznih filmskih scena.

Običaja darivanja vereničkog dijamantskog prstena prvi se dosetio austrijski nadvojvoda Maksimilijan kada je prsten poklonio Mariji Burgundskoj, a stavljanje prstena na srednji prst leve ruke potiče od starog egipatskog verovanja da vena amoris (vena ljubavi) ide direktno iz srca do vrha srednjeg prsta.

DIJAMANTI DANAS

Dijamanti nastaju pri velikoj toploti i ogromnom pritisku, ispod zemlje, a na površinu dolaze pri vulkanskim erupcijama. Dakle, možemo zaključiti da potiču iz vulkana. Nastaju na dubini između 160 i 480 kilometara. Većina ih se nalazi u vulkanskoj steni kimberilit, koja se iskopava tamo gde su vulkani još uvek aktivni, što nam mnogo govori o vrednosti dijamanata.

Dvadesetak zemalja na svetu proizvodi dijamante. Južna Afrika je danas peti najveći proizvođač posle Australije, Demokratske Republike Kongo, Bocvane i Rusije. Najveći proizvođač nebrušenih dijamanata jeste Rusija, a ruska kompanija “Alrosa”  ima ukupni udeo od 29% globlane količine iskopanih dijamanta u svetu.

Dijamanti nastaju iz čistog ugljenika. Za primer upoređivanja možemo uzeti grafit, materiju koja čini “srce” olovke, ali sa različito raspoređenim atomima ugljenika. Dijamant je jedna od najtvrđih supstanci na zemlji. Njegova tvrdoća po Mosovoj skali iznosi 10, dok je grafit jedna od najmekših supstanci koja ima tvrdoću od 1,5 – to je samo za nijansu tvrđe od pudera u prahu.

KOLIKO SU VELIKI?

Najveći poznati dijamant dugačak je 4000 kilometara, a težina mu je deset milijardi triliona triliona karata (1 karat = 0.2 grama). Nalazi se tačno iznad Australije (udaljen osam svetlosnih godina). Smešten je u okviru zvezde “Lusi” u sazvežđu Kentaur.

Najpoznatiji i jedan od najvećih dijamanta na svetu jeste Kohinor koga inače zovu planina svetlosti, koji je bio težak 186 karata i nalazio se u tronu šaha Dženana. Kohinor se danas nalazi u kruni britanskih monarha i težak je 108 karata.

Dijamant Kulinan, poznatiji kao Zvezda Afrike, nazvan je po ser Tomasu Kulinanu, koji je bio vlasnik rudnika. Ovaj dijamant trenutno važi za najveći brušeni dijamant na svetu. Težak je 530,20 karata, ima 74 stranice, a brusio ga je Ašer iz Amsterdama. Kulinan se danas nalazi u Londonskom “Tower”- u skiptaru kralja Edvarda Sedmog.

ZA ŠTA SE KORISTE?

Kao što je opšte poznato, dijamanti se koriste pri izradi skupocenog nakita. Ali nakit ima široku primenu u industriji, počevši od noževa, bušilica pa sve do finih mehanizama.

Takođe, dijamant nalazi svoju primenu i u medicini gde bi za nekoliko godina sportisti mogli zameniti oštećeni zglob onim načinjenim od dijamanta. Zatim, mogu se koristiti za izradu visoko kvalitetnih zvučnika, a u malim količinama možemo ih naći i u ručnim satovima. U budućnosti možemo očekivati široku primenu dijamanata u medicini, elektronici i mnogim drugim oblastima.

Dijamanti su donedavno predstavljali najtvrđi poznati materijal na svetu. Međutim, avgusta 2005. godine, nemački naučnici su uspeli da u laboratoriji naprave tvrđi materijal. Nazvan je sabijeni ugljenikov nanorod (ACNR), a dobijen je komprimovanjem i zagrevanjem superjakih molekula ugljenika na 2 226 stepeni celzijusa. Naučnici kažu da oni liče na male fudbalske lopte. ACNR je toliko tvrd da može lako da izgrebe dijamant.

Sve u svemu, dijamanti su, od kada su prvi put otkriveni pa sve do današnjih dana, predstavljali nepresušan izvor ugleda i prestiža kod ljudi koji će se još dugo godina prenositi sa kolena na koleno, dok će umeće brušenja dijamanata ostati vrlo cenjen zanat. Zanimljiva činjenica jeste to da Srbija ima veoma mnogo potencijala za iskopavanje ne samo dijamanata već i drugih vrsta dragog kamenja, ali ova delatnost poslednjih godina nije u sferi interesovanja državne uprave.


Ako niste do sada, zapratite našu Lifehacker.rs FB stranicu.


Aleksa Bošković

Autor: Aleksa Bošković