I uprkos javnim upozorenjima nadležnih državnih organa, novinara i samih kladionica, fenomen sigurna dojava uspeva ne samo da opstane već da se kao pošast dalje širi internetom i odnosi sve više žrtava. Za one i dalje neobaveštene ili pak slabije upućene radi se prevari iz koristoljublja (član 208. KZ) takođe poznatoj pod nazivom sistem četiri kruga. Ona se sastoji u tome što prevarant zavede lakoverne kladioničare primamljivom ponudom – određeni procenat od dobitka za „poverljivu informaciju“ o nameštenim sportskim rezultatima.

Kako funkcioniše sistem četiri kruga?

 

U suštini cela šema je vrlo jednostavna. Prevarant se prvo postara da dođe do već postojećeg naloga na društvenim mrežama sa dosta pratilaca što umnogome ubrzava proces. U slučaju pravljenja novog naloga samo je pitanje vremena samoinicijativnog okupljanja interesenata na osnovu naslova odnosno naziva– sigurna dojava, prolaz 100%, laka lova kladža…

Sledeći ili bolje rečeno među-korak je privlačenje šire pažnje besplatnom samo-reklamom i to na dva osnovna načina. Jedan je da se stalno objavljuju fotografije na kojima je gomila novca sa dobitničkim tiketom u gro planu, dok u opisu iste stoji pomenuto na desetine ljudi tako da ona njima izlazi na profilu, a njihovim prijateljima na početnoj strani. To bi trebalo da posluži kao dokaz ispravnosti informacija, a zapravo se radi o fotošopiranim ili u najboljem slučaju originalnom prikazu „uspeha“ naivčine koja je preživela sistem četiri kruga. Drugi način su objave u kojima se poziva na dodatno deljenje ponude i obraćanje putem privatne poruke. U komentarima se po pravilu  pominje fiktivni provereni izvor blizak dogovorenim stranama koji tajno obaveštava o nameštaljkama i takođe traži proviziju (od dela dobitka koji se šalje „posredniku“).

Za tipovanje se biraju uglavnom fudbalske utakmice stranih nižerazrednih klubova, polu-profesionalna i kup takmičenja, derbi i prijateljski mečevi uopšte teški za statističko prognoziranje. Važno je da se pronađu velike kvote troznaka (1-domaćin, 2-gost, X-nerešeno) koje množeći se sa ulogom donose dobitak u slučaju pogotka.

Pomenuti alternativni termin (sistem četiri kruga) dakle nije nikakva mistična organizacija nego sistem piramidalne prevare u kojoj jedino profitira prevarant. Igranka kreće kada se sakupi trideset učesnika kojima se u prepisci daju „dojave“ (svaka desetina dobija po jedan znak). U drugom krugu ostaje njih deset (30:3)  koji misle da su dobili pravu dojavu u prethodnom, šaljući deo dobitka zarad nove dojave za sledeće kolo. U trećem krugu po istoj matrici (10:3) ostaje njih trojica, najviše četvorica. Četvrti i poslednji krug (3,33:1) kao „pobednik“ završava jedan, najviše dvojica učesnika.

Mogućnost da neko sam od sebe odustane u toku šeme nema uticaj na nju jer će uvek na njegovo mesto upasti neko novi, možda smanjiti, ali ne i prekinuti priliv novca. Isto tako mala je verovatnoća da dobitnik neće isplatiti proviziju jer je tip ljudi koji se upuštaju u slične stvari takav da ne samo da će ispoštovati dogovor u slučaju uspeha već i sa gubitkom dati drugu šansu prevarantima da ih ponovo iskoristi. Nažalost bilo je situacija kada su prevaranti zloupotrebljavali lične podatke iz kontakata (ime i prezime, broj telefona, adresa stanovanja) radi ucene i zastrašivanja.

Od početka je jasno da nema nikakvog dobronamernog neznanca koji umesto da se sam obogati preko noći poverljive informacije deli sa drugim ljudima za malo parče kolača. Zato je najpouzdanije ne izazivati sudbinu naivnim, da ne upotrebimo neku težu reč, pokušajima da se izigra igra na sreću!

Milan Tasić

Autor: Milan Tasić