U osnovnoj školi verovatno nismo svi merili pH vrednost rastvora jer za to nije bilo para. Ono što je sasvim sigurno je da smo ga svi računali. Ušao je tiho u naše živote, ali je za mnoge završio na smetlištu istorije.

Šta je pH?

Računa se kao negativan logaritam od koncentracije vodonikovih jona nekog razmatranog rastvora. Formirana je i skala od 0 do 14 koja ređa vrednosti pH i na taj način kvantifikuje kiselost. Sredina skale je u broju sedam koji simbolizuje neutralnu sredinu. Manje od sedam je kisela, a više je bazna sredina. To je ono najbitnije. Merenjem pH vrednosti upoznajemo kiselost nekog sistema. Ona može biti veoma bitna stavka, pogotovu u organizmima. Kada dovoljno uprostimo stvari, kiselost igra veoma bitnu ulogu u našim životima.

Kiselost organizma

Poznavanje pH vrednosti organizma može doneti dobrobit. Uravnotežavanje ovog broja donosi balans organizmu u tom pogledu. Sa druge strane, preterana kiselost ili baznost može dovesti do oboljenja kao što je na primer gljivična infekcija. Mnogi smatraju i da je nedostatak kiseonika glavni i odgovorni urednik scene u kojoj udomljavamo kancerogeno tkivo. Ovaj nedostatak uglavnom je prva pratilja misice kisele sredine.

Krv zdrave osobe bi trebalo da bude malo iznad neutralne vrednosti, odnosno 7,4. Oblast usta diktirana je pljuvačkom čija je normalna vrednost pH od 5,45 do 7,8. Ovde već počinje varenje hrane koja potom nastavlja svoj put i dolazi u želudac. On je vrlo jak sa vrednošću od oko 2 (hlorovodnočna kiselina na ovom mestu varira od 1,5 do 4). U tankom crevu hrana se susreće sa intervalom od 7 do 8,5. Ovde se dešava najveće usisavanje hranljivih materija. Lepota kože je mnogima bitna. Prema podacima naučnih studija iz 2006. godine, najnormalnija pH vrednost kože je 4,7. Takoreći, kisela, malo ispod 5.

Merenje pH organizma

Postoji više načina. Dva najdostupnija su lakmus papirom i crvenim kupusom. Možete koristiti bilo koju telesnu tečnost za ove namene. Ako ispitujete pljuvačku progutajte prvu i nanesite novu koja se stvorila na lakmus papir. Na pakovanju postoji skala po bojama i brojnim vrednostima za upoređivanje. Možete koristiti i krv ili urin, ali je za kućne ulove najbolja pljuvačka. Ukoliko je ona u okviru povoljne, velika je verovatnoća da je i ostatak organizma u redu.

Sok crvenog kupusa se upotrebljava tako što prvo spremite vodeni rastvor (na primer pljunete u vodu). Zatim dodate sok crvenog kupusa. Gledate boju – pH 1 – najbliže crvenoj, 4 – roza, 7 – skoro providna, 10 – između braon i sivkaste, 13 – žuta. Što se kože tiče, nije potrebno direktno merenje. Ako je suva i ispucala – previše je bazna, ako je crvena, masna – previše kisela. Koža inače ima mehanizme kojima održava pH, ali kada se ovo desi možete je tretirati kako bi joj pomogli da se uravnoteži.

Naravno da u svakodnevnom životu ne idemo okolo i preračunavamo baznost onoga što unosimo u telo. Ipak, valjalo bi obratiti pažnju na sveukupnu sliku i vrednost onoga što unosimo i nanosimo.


Ako niste do sada, zapratite našu Lifehacker.rs FB stranicu.


Marija Brzić

Autor: Marija Brzić

Ja sam u izvesnom smislu nešto između Boga i ničega.

marija@lifehacker.rs