Sindrom hroničnog umora može se smatrati boljkom savremenog čoveka. Ne, niste hronično umorni ako vas umor prođe nakon okrepljujućeg sna ili šolje dobre kafe; hronično ste umorni ako ta malaksalost traje mesecima, čak i godinama, i ako vas ometa u svakodnevnom funkcionisanju. Hroničan umor pogađa uglavnom one koji su zaposleni i koji doživljavaju stres i fizički napor svakog dana i neophodno ga je lečiti (ili sprečiti) jer ni u kom slučaju nije bezopasan.

Simptomi

Pacijenti koji boluju od hroničnog umora najčešće se žale na:

-bol u zglobovima i mišićima
-osetljivo grlo
-loše pamćenje i koncentraciju
-bol u limfnih čvorova
-glavobolju
-neispavanost jer san nije okrepljujuć
-lošu probavu
-otežano disanje
-depresiju, napade panike
-osetljivost kože
-gubitak kilograma

Naravno, nije dovoljno da imate samo jedan od ovih simptoma pa da se može reći da ste hronično umorni- potrebno je da se javi više njih u kombinaciji i da kontinuirano deluju. Neretko se hroničan umor izjednačava sa depresijom, što je pogrešno s obzirom na to da depresija nije uzrok hroničnog umora, ali se ipak može javiti kao simptom.

Borba protiv hroničnog umora

Ni za jednu bolest ne postoji magičan lek, pa je to slučaj i sa hroničnim umorom. Međutim, kada se simptomi pojave, poželjno je otići lekaru opšte prakse i predočiti mu problem. Neophodno je prvo isključiti mogućnost da je u pitanju neka druga bolest, a da je hroničan umor samo jedan od njenih simptoma.

Potrebno je usporiti životni tempo i pronaći motivaciju za bavljenje drugim aktivnostima koje ne izazivaju stres ili fizičku napetost. Takođe je poželjno organizovati dan tako da vam ostane vremena da se naspavate (preporučenih 8 sati za odrasle) i provedete vreme opuštajući se. Bilo bi dobro i da povedete računa o svojoj ishrani, jer će vam zdrava ishrana pomoći da se osećate bolje u svojoj koži i da budete opušteniji. 

Stres je jedan od uzroka hroničnog umora i zato je poželjno svesti ga na minimum jer on može samo pogoršati simptome. Međutim, suočeni smo sa sve većom brzinom življenja te je pitanje vremena kada ćemo svi postati hronično umorni i bezvoljni. Zato se kaže: „Bolje sprečiti nego lečiti.“


Ako niste do sada, zapratite našu Lifehacker.rs FB stranicu.


Aleksandra Milosavljević

Autor: Aleksandra Milosavljević

Student psihologije. Pisac u pokušaju. Čovek u pokušaju.
Ono između je manje važno.