Galerija Srpske akademije nauka i umetnosti ugostiće 25. februara projekciju filma Čujte Srbi reditelja i scenariste Gorana Vukčevića. Arčibald Rajs je autor knjige istog imena i inspiracija za ovo ostvarenje iz 2014. godine. Projekcija dokumentarno-igranog filma zakazana je u 12 časova.

Film

arčibald rajs

Goran Vukčević, FOTO: cujtesrbi.rs

Projekcija filma deo je pratećeg programa izložbe Slikari/Ratnici/Svedoci u Galeriji SANU-a. Završen je 2014. godine u režiji Gorana Vukčevića. Sniman je na lokacijama u Švajcarskoj, Srbiji i Grčkoj. Bavi se likom i delom jednog od najvećih prijatelja koje je Srbija imala – Arčibalda Rajsa. Dokumentarno-igrani film otkriva mnoge činjenice o životu Švajcarca. Rasvetljava mnoge nepoznanice i detalje koji povezuju jednu naciju i čoveka koji joj se nesebično podario.

Čujte Srbi

Bio sam sa vama kada ste bili u nevolji. Delio sam sa vama te patnje, i da bih to mogao, žrtvovao sam sjajan život i veoma lepu karijeru koja je mnogo obećavala. Zavoleo sam vas jer sam na delu video vaše ljude iz naroda u bitkama i teškim trenucima, kada se prepoznaje istinski karakter neke nacije. Ovo su reči kojima Arčibald Rajs počinje knjigu Čujte Srbi.

Knjigu je ostavio kao zaveštanje srpskom narodu. Rukopis je ostavljen sa uputstvom da se objavi nakon njegove smrti. Kroz nešto više od 100 strana, Arčibald Rajs je kao svaki dobar prijatelj izneo vrline i mane jedne nacije. Ovo je svojevrsni testament posvećen običnom čoveku koji pripada i nosi na svojim plećima kulturu i običaje srpskog naroda.

Dr Arčibald Rajs

Dr Rodolf Arčibald Rajs, rođen je 8. jula 1875. godine u južnonemačkoj pokrajini Baden. Bio je poreklom Švajcarac, a bavio se forenzikom, hemijom i publicistikom. Doktorat iz oblasti hemije odbranio je već sa 22 godine. Tada je izabran za asistenta, ali ubrzo postaje docent na Univerzitetu u Lozani. 1906. je izabran za redovnog profesora kriminalistike.

Srpska vlada mu je 1914. godine uputila poziv da dođe u Srbiju kako bi istraživao zločine Austrougarske, Nemačke i Bugarske nad civilnim stanovništvom. Poziv je prihvatio, a završetak rata je dočekao umarširavši sa Moravskom divizijom u oslobođeni Beograd 1918. Zavoleo je srpski narod i do kraja života ostao ovde. Osnovao je policijsku školu i modernizovao kriminalističku tehnologiju. Tri godine pre završetka svog života povukao se sa svih javnih funkcija i živeo skromno u svojoj vili Dobro polje u Beogradu. Umro je 8. avgusta 1929. godine isto u Beogradu. Njegovo telo sahranjeno je na topčiderskom groblju, ali je po njegovoj želji srce sahranjeno na Kajmakčalanu.


Ako niste do sada, zapratite našu Lifehacker.rs FB stranicu.


Marija Brzić

Autor: Marija Brzić

Ja sam u izvesnom smislu nešto između Boga i ničega.

marija@lifehacker.rs