Ranije smo pisali o tome kakav uticaj neki od vitamina imaju na organizam i gde se sve mogu naći. Sada ćemo se na neke od tih vitamina osvrnuti na nešto drugačiji način.  

 Ali prvo mali opšti uvod:

Vitamini su organske materije koje su u malim količinama potrebne za normalno odvijanje telesnog metabolizma – regulatori su određenih procesa – a koje životinjsko telo ne može samo sintetizovati. Stoga su vitamini važan deo svakodnevne ishrane.

Kada ih u hrani nema u optimalnim količinama, to može prouzrokovati specifične metaboličke poremećaje, a time i bolesti. Avitaminoza i hipovitaminoza su odsustvo ili nedovoljno prisustvo određenog vitamina u ishrani. Pored specifičnih poremećaja, avitaminoze, naročito dugotrajne, mogu dovesti do opšte slabosti organizma koja vodi u smrt. Veoma retko se javljaju poremećaji zbog prevelike količine unetog vitamina. Ta pojava se naziva hipervitaminoza i nije dokazana za sve vitamine.

Da bismo vas dodatno motivisali da se zdravo hranite, danas i u narednih nekoliko dana, ćemo pričati o nekim od tih poremećaja.

Vitamin A – retinol, vitamin rasta

Prvi poremećaj do kog dovodi avitaminoza vitamina A je takozvano noćno slepilo. Bez vitamina A epitelne ćelije tela orožnjavaju, čime se oštećuju organi. Koža postaje osetljivija, dolazi do ljuspavosti i učestalih akni. Degenerišu se zubna gleđ i sloj zuba dentin. Dolazi do češće infekcije oštećenih epitelnih ćelija i u očima i bubrezima. Zato što sprečava ove poremećaje, vitamin A se naziva i antiinfekcijskim vitaminom.
Štetu trpi i nervni sistem, dolazi do zaostajanja mlade jedinke u rastu, uključujući prestanak rasta kostura. Zato se ovaj vitamin naziva i vitaminom rasta. Dolazi i do zakazivanja sposobnosti razmnožavanja, jer propada tkivo semenika koje proizvodi spermatozoide, a kod žena katkada polni ciklus potpuno prestaje.

Noćno ili kokošije slepilo

U mrežnjači oka nalaze se dva tipa čulnih ćelija za svetlost (fotoreceptori): štapići i čepići. Štapići omogućuju razlikovanje svetlosti od tame, a čepići razlikovanje boja. U ovim ćelijama se nalaze potrebne materije koje se razgrađuju kada su izložene svetlosti, tzv. vidni pigmenti. U štapićima se nalazi rodopsin, a u čepićima jodopsin. Njihovo razlaganje pod uticajem svetlosti razdražuje nervna vlakna; time nastaje nervni impuls, prenosi se u centar vida u kori velikog mozga i – mi vidimo. (Obično se kaže da očima gledamo, a mozgom vidimo.)

Rodopsin (nazivan još i vidni purpur) se, izložen svetlosnim zracima, za brlo kratko vreme (delić sekunde) razgradi u niz drugih hemijskih proizvoda. Delovanjem određenih enzima ponovo se stvara rodopsin. Ova hemijska reakcija je povratna (reverzibilna) i odvija se u više stupnjeva.
Na jednom od tih stupnjeva je i retinol – vitamin A. Dakle, kada ga ima u telu, dostupan je za stvaranje novog rodopsina. Noću je najefikasnije akumuliranje rodopsina, a aktuelno je i kad god zatvrorimo oči radi odmora.
Noćno slepilo nastaje pri nestašici vitamina A. Premalo retinola znači premalo rodopsina za normalan vid u doba sumraka i mraka.

Ali ne brinite se, i takođe nemojte preterivati! (Iako hipervitaminoza vitamina A nije dokazana, umerenost je ključ zdrave ishrane.) Noćno slepilo obično nastaje kada je deficit retinola izražen mesecima. U normalnim okolnostima u jetri su magacionirane optimalne količine ovog vitamina. Te zalihe mogu potrajati i do deset meseci.

Nastaviće se…

Jelena Jelisavčić

Autor: Jelena Jelisavčić