Kada govorimo o vaspitavanju dece, tu se mogu postaviti različita pitanja. Pre svega, koliko sve ono što je deci danas na dohvat ruke, a što nama nije bilo toliko dostupno u detinjstvu, utiče na razvoj njihovog ponašanja. Da li deca koja često gledaju nasilne crtaće ispoljavaju više agresije prema vršnjacima? Da li će zbog igrica i TV-a zapostaviti svoje obaveze (pisanje domaćeg)? Sve su ovo pitanja koja svakodnevno muče roditelje, pored pitanja koji pristup u vaspitanju će dati najbolje rezultate.

Na ova pitanja ne postoje jednoznačni odgovori. Niko vam ne može dati recept i garantovati da će on dati najbolji mogući ishod i vama dati najpoželjnije moguće dete. Uostalom, šta je to što bismo mi želeli od svoje dece? Da budu savršeno uredna, da sve rade na vreme, da stavljaju obaveze ispred igre ili nešto drugo?

Ne postoji način da se stvori „savršeno dete“ niti to znači da je vaše dete loše. Sve je to deo odrastanja, ali i deo sticanja iskustva u podizanju dece. Uprkos tome što su istraživanja pokazala da gledanje nasilnih sadržaja zaista podstiče upotrebu nasilja kod dece, postoji i opcija da deca koja su prirodno sklona agresiji teže gledanju takvih programa. Da li je rešenje zabraniti detetu da gleda televiziju ili koristi internet? Pa, ne baš. I sami smo iskusili da je u detinjstvu (pa i kasnije) ono zabranjeno najslađe. Dete će onda možda početi da pribegava prićutkivanju istine kako vas ne bi naljutilo i to će dovesti do toga da se iz vašeg odnosa izgubi poverenje.

U savremenom svetu bitan deo odrastanja postale su i video igrice. Deca provode i do nekoliko sati ispred laptopa/kompjutera i kada jednom otkriju virtuelni svet, roditelji više ne mogu da ih izvuku iz njega. Ponovo, rešenje nije kazna. U oba slučaja rešenje je razgovor sa detetom i predočavanje štetnih efekata kako video igrica tako i upijanja nasilnog sadržaja. Ali u pitanju je konstantan otvoren razgovor s decom o tome, bez onog kritikovanja kada ga u prolazu vidite za kompjuterom. Na taj način, dečije ponašanje bi se moglo na neki način učvrstiti, umesto da se koriguje u suprotnom pravcu.

Važno je napomenuti da je dokazano da nije pravilo da će zbog gledanja televizije ili igrica deca zaboraviti da odrade svoje obaveze. Takođe, deca će i dalje u najvećem broju slučajeva birati da se igraju sa vršnjacima nego da gledaju program ili budu na kompjuteru. Tako da, nade još uvek ima.

Živimo u eri u kojoj je podizanje dece teže nego ikad, jer se roditelji sem sa problemima roditeljstva suočavaju i sa problemima svog socioekonomskog statusa, na poslu, kod kuće, konstantnim stresom…i to je nešto o čemu treba otvoreno i iskreno pričati. Još uvek ništa nije izgubljeno.

Nastaviće se…


Ako niste do sada, zapratite našu Lifehacker.rs FB stranicu.


Aleksandra Milosavljević

Autor: Aleksandra Milosavljević

Student psihologije. Pisac u pokušaju. Čovek u pokušaju.
Ono između je manje važno.