Barselona 2016: jedne sablasne i ne baš mnogo hladne večeri u gradu koji naziva Lavirintom duhova, uz svetlost lap topa umesto sveće ili slabašnog tinjanja lampe kao u njegovim romanima, on stavlja tačku. Završava četvrtu knjigu iz Serijala o Groblju zaboravljenih knjiga koju naziva  El Laberinto de los Espíritus (Lavirint duhova), ni sam ne verujući da je kraj. Uz uzdah olakšanja iz koga se nazire ponos i iskrena sreća, kao i osećaj spokoja, poput onog posle vođenja ljubavi, a njegova najveća ljubav zaista jeste književnost, okončava rukopis i najzad, posle mnogo neprospavanih i neizvesnih noći pada u miran san.

Pet godina nakon objavljivanja prethodne knjige iz serijala, veliki mag savremene svetske književnosti, Karlos Ruis Safon, konačno obelodanjuje još jedno od svojih maestralnih dela iz serijala koji će se dugo pamtiti. Lavirint duhova, u Španiji može da se kupi od 17. novembra 2016., a kod nas ubrzo nakon premijere. U izdanju Čarobne knjige a u uverljivom prevodu sa španskog, Duške Radivojević, Lavirint duhova je u prodaji od 10. decembra. Međutim, iako brzina često narušava kvalitet, u ovom slučaju, narušen je kvantitet, pa naša verzija ove knjige ima jedan nedostatak: podeljena je u dva dela, te je drugi deo u pripremi i nit misterije se i dalje odmotava.

groblju zaboravljenih knjiga

Ediciju o Groblju zaboravljenih knjiga, Safon je započeo planetarnim hitom La sombra del viento (Senka vetra) 2001.godine. Preveden je na preko 20 jezika. Bio je veliki hit u Nemačkoj, Velikoj Britaniji, Italiji i zemljama Latinske Amerike, kao i u SAD. Njujork tajms proglasio je Senku vetra za bestseler. U Španiji je Senka Vetra najčitaniji roman u poslednjih nekoliko decenija. U Velikoj Britaniji je 2004. bio najčitaniji roman autora koji nije bio sa engleskog govornog područja, a u Nemačkoj 2004. bio najčitaniji roman autora van nemačkog i engleskog govornog područja. Takođe, Safon je bio finalista prestižne nagrade Fernando Lara. Dobitnik je nagrade za najbolji strani roman 2004. godine u Francuskoj,a glavni lik ovog romana Danijel Sempere, mladi sin vlasnika knjižare Sempere i sinovi u Barseloni, otkrivajući tajnu koju je Barselona  dugo krila, tragajući za knjigom izvesnog pisca Hulijana Karaša, postaje junak  savremenog doba i zaštitnik svih kojima su knjige utočište, prijatelji i ljubav. Mladi i neiskvareni Danijel postaje oličenje dobrote, hrabrosti i avanturističkog duha koji se ne plaši da sledi svoju strast, dok na tom putu pronalazi istinske prijatelje i životnu ljubav.

Kao zaljubljenik u pisanu reč, i pored ogromne popularnosti svog prvog romana  za odrasle, Safon nije dozvolio ekranizaciju jer bi to bilo, kako on kaže „izdaja“ romana. Smatra da nema boljeg filma od onog u glavi čitaoca.

Posle ogromnog uspeha Senke vetra, njegov sledeći roman iz serijala El juego del angel (Igra anđela(2008)), izazvao je veliko interesovanje javnosti. Na promociji knjige bilo je 370 zvanica, 150 novinara, dok je 15 televizija pratilo ovaj događaj. Uspeh Senke vetra je ponovljen, pa je u Kataloniji, za samo 7 dana, prodat u 250.000 primeraka, a vodič kroz ovo delo, pisac Izgubljene generacije David Martin, iako mračan i u paktu sa samim Đavolom, ubrzo dopire do srca čitalaca.

Treći deo serijala izlazi tri godine nakon drugog. El prisionero del cielo(Zatočenik nebesa), kruniše trilologiju Groblje zaboravljenih knjiga, koja je posvećena piščevom rodnom gradu-Barseloni. I ova knjiga je prodata u više od milion primeraka, a mudrosti Fermina Romera de Toresa prepričavaju se od čitaoca do čitaoca.

Nakon pet godina, sledi velika radost za ljubitelje pisane reči Karlosa Ruisa Safona i na veliko iznengroblju zaboravljenih knjigaađenje, izlazi knjiga
Lavirint duhova i priča o Groblju zaboravljenih knjiga i onima koji prolaze kroz njega susrećući se sa  hladnim ali odanim pogledom prastarog bibliotekara Isaka. Barselona 20. veka vaskrsava pred našim očima i utvare, duhovi i ukleti pisci koji lutaju avenijama misterioznoig grada su ponovo tu. Međutim, iako knjiga započinje pričom o Danijelu, kao veštom mamcu za one kojima je Senka vetra neprevaziđeno delo, na veliko razočarenje njegovih obožavaoca, Danijel ovde zauzima sporedno mesto ali opet važno jer njegovo postojanje i priča predstavljaju sponu između događaja i ličnosti u novoj priči. Ono što posebno odlikuje Safona je njegovo veliko umeće i izvanredan stil pisanja po kojem ga mnogi kritičari uvrstavaju u red svetskih klasika. Romani iz pomenutog ciklusa međusobno su povezani likovima i sežejnim nitima koje rasprostiru narativne i tematske mostove, iako svaki od njih nudi završenu, nezavisnu priču, sadržanu u sebi samoj. Različiti delovi serijala mogu se čitati bilo kojim redom ili posebno, što dopušta čitaocu da istražuje i stupa u lavirint priča putem različitih vrata i puteva koji će ga, prepleteni, odvesti u srce naracije.

-Alisa – reče konačno – dobrodošla na Groblje zaboravljenih knjiga.

Alisa Gris, ratno siroče koje je nakon građanskog rata u nesrećnim okolnostima izmakla iz ruku porodičnog prijatelja, našeg čuvenog mudraca Fermina Romera de Toresa, ovaj put iz Madrida, provodi nas kroz ulice – čega bi drugog – nego Barselone. Od ulice do Državne bezbednosti doveo je njen mentor Leandro a sada je jedna od najboljih operativaca u državi kojoj je poveren zadatak od velike važnosti. Iako nosi ozbiljnu povredu iz rata i trpi veliku bol, ovo ne sprečava Alisu, princezu tame, da traga sablasnim delovima ukletog grada, nekada bez, a nekada zajedno sa partnerom Vargasom. Poveren im je slučaj nestanka ministra nacionalnog obrazovanja Maurisija Valjsa. A kakve veze on ima sa paklenim piscem Davidom Martinom za koga se odavno veruje da je mrtav, naizgled naivnim bibliotekarom Danijelom Sempereom i njegovom ženom Beom dok pokušavaju da se posvete odrastanju sina Hulijana, i da li će njihov veran prijatelj Fermin konačno pronaći izgubljenu devojčicu Alisu, saznaćemo kada se klupko misterije potpuno odmota a Barselonu 20.veka konačno probudi Sunce. Poznajući veličanstvenu moć Safona da neizvesnost produži do samog  kraja a da nas onda iznenadi neverovatnim i nikako očekivanim obrtom, rasplet ćemo saznati na poslednjoj strani Lavirinta duhova 2. A možda i ne, jer kako sam pisac kaže u poslednjoj knjizi kroz reči jednog od umetnika: Dela se nikada ne završe. Trik je znati kad da ih ostaviš nezavršena.

Do tada, prenosimo vam neke od citata iz prve knjige i delić magije koju Barselona donosi na stranicama Safonovih knjiga:

  • Ništa kao hemika da se ukroti lirika. Ali neću da mi se navučete na ovaj trik, jer žestina je kao mišomor ili velikodušnost: što se više upotrebljava, sve slabije deluje.
  • Samoobmana je tajna svih nemogućih poduhvata.
  • -Trebalo bi da čovek može da umre noseći sa sobom bar neku tajnu – imao je primedbu Fermin. –Previše tajni prevremeno odvede čoveka u grob.
  • -Da li ste nekada čuli ono tako spasonosno da je u ljubavi i ratu sve dozvoljeno, Danijele?

          -Nekoliko puta. Obično iz usta onih kojima je više do rata nego do ljubavi.

         -Tako je, zato što je u suštini to ogavna laž.

         -Da li je to onda priča o ljubavi ili o ratu?

         Fermimn sleže ramenima.

        -U čemu je razlika?

  • Prijatelju moj – reče na kraju – ne gubite nadu. Ako sam nešto naučio u ovom pasjem svetu, to je da sudbina uvek čeka iza ugla. U liku lopova, droce ili prodavca srećaka, što su inkarnacije kojima najčešće pribegava. I, ako jednog dana odlučite da krenete do nje (jer sudbina ne ide u kućne posete), videćete da će vam pružiti drugu priliku.
  • Iza svakog pokvarenog čoveka uvek je još gora žena.
  • Retko se u istoriji ove zemlje na čelo neke kulturne ustanove našao neko kvalifikovan, ili da bar nije beznadežno nekompetentan.
  • Sigurnost krepi, ali samo se sumnjajuću uči.
  • Legenda je laž sklepana da objasni neku univerzalnu istinu.
  • Malo je prilika kad ti život dozvoli da prošetaš sopstvenim snovima i svojim rukama pomiluješ izgubljeno sećanje.
  • Ono što dobiješ kad si načitan jeste to da znaš napamet sve stihove i trikove sudbine.
  • Koliko god muka vukao sa sobom, čovek već posle nekoliko koraka naiđe na nekoga ili nešto što ga podseti da uvek postoje oni koji su dobili lošije karte od njega u partiji života.
  • S vremenom se čak i ružna sećanja preruše u belo.
  • Blagoslovena bila glupost muškaraca dobre volje na zemlji.
  • Čuvanje tajni je ono što me održava mladim. To i skup brendi.
  • Svi imamo prijatelje. Pitanje je da li znamo da ih pronađemo.
  • Barselona prašta mnoge stvari, ali nikad loš ukus.
  • Nema skromnih knjiga, već veličanstvenih neznanja.
  • Književnost je okrutna ljubavnica koja lako zaboravlja.
  • Takav je život. Sve nas zaboravi pre vremena.
  • Ništa ne iznenađuje i ne plaši, kao ono što se već zna.
  • Niko ne ume da pročita ženu kao druga žena.
  • Ima stvari koje su suviše važne da bi se prepustile muškarcima.
  • Život je vrlo kratak i vrlo pasji ako ga proživite tako… sami.
  • To je oduvek bio najdelotvorniji metod da se uvučeš u neki prostor sa ograničenim pristupom: ponašaj se kao da znaš kuda ideš i nije ti potrebna dozvola ni orijenracija. Igra uvlačenja ista je kao igra zavođenja: onaj ko traži dozvolu izgubio ju je pre nego što je počeo.
  • Mi novinari smo takvi. Postavljamo pitanja. To je porok koji se stiče s godinama.
  • Ništa se ne događa sliučajno i kad-tad će, otkriti tajnu ili će ta tajna otkriti njega, zauvek.
  • Čovek pije da bi se sećao, a piše da bi zaboravio.

Groblju-zaboravljenih-knjiga-2

Izvor fotografija.


Ako niste do sada, zapratite našu Lifehacker.rs FB stranicu.


Tijana Sibinović

Autor: Tijana Sibinović