„Koje je mesto istorije umetnosti u obrazovanju? Šta donose reforme i izmene udžbenika svake godine? Usavršavanje materijala za rad ili samo veće troškove učenika i njihovih roditelja? Svake godine nove knjige istog sadržaja. Novi dizajn korica uokviruje sveže odštampana slova neizmenjenog teksta. Reforma obrazovanja donela je nezavisnost predmeta Likovno obrazovanje, no da li je zaista doprinela kvalitetu u prenošenju znanja na nove generacije?“

O shvatanju istorije umetnosti, o tome da li je Profit > Znanje naša realnost i generalno o temi školskih reformi porazgovarali smo sa Dunjom Andrić, Jovanom Popović i Sandrom Stojanović, studentkinjama treće godine Filozofskog fakulteta, smera Istorija umetnosti. Evo šta one imaju da kažu na sve to:

Dušan: Koliko je po vašem mišljenju istorija umetnosti bitna u obrazovanju mladih ljudi?

Dunja: Istorija umetnosti je veoma važna u obrazovanju mladih ljudi, jer je za jasno poimanje sadašnjosti neophodno shvatiti značaj tekovina prošlosti i svakako ih razumeti. Vizuelne umetnosti (kojima se istorija umetnosti bavi) su neizostavan deo svetske kulutrne baštine, te je veoma važno razumeti istorijski, ali i društveno-kulturni, socijalni, pa čak i verski kontekst u kojem su nastajale, jer se prošlost i sadašnjost neprestano dodiruju i prepliću, te da bismo razumeli sadašnjost, moramo se upoznati sa prošlošću. Zato je veoma bitno ukazati mladim ljudima na važnost tekovina prošlosti, kao i na njihovu prisutnost u savremenom dobu.

Jovana: Istorija umetnosti kao humanistička nauka je veoma važan deo obrazovanja svakog mladog čoveka. Osim opšteg obrazovanja koje pruža, ona nas podstiče da razvijamo kritičko mišljenje, empatiju, maštu, daje nam balans. Temeljnim obrazovanjem, stičemo pravu slobodu izbora i ne podležemo različitim vidovima manipulacije.

Dušan: Koliko dobro je istorija umetnosti predstavljena tim istim mladima u knjigama i nastavi za osnovnu i srednju školu?

Dunja: U osnovnoj i srednjoj školi veća pažnja je posvećena pukim fotografskim podacima, čistom nabrajanju činjenica, bez objašnjenja nekog šireg konteksta koji je veoma važan za razumevanje nastanka dela… Ili se pak sve svodi na vežbanje crtalačkih sposobnosti i veština, te je istorija umetnosti na neki način ipak degradirana. Stoga je potrebno pronaći razumljiviji i prijemčiviji način da se mladim ljudima približi kulturno nasleđe i njihovo postepeno upoznavanje sa umetničkim delima, umetnicima i prilikama u kojima su dela nastala. Potrebno je na neki način kod mladih probuditi svest o važnosti očuvanja tog istog nasleđa.

Jovana: Kada je reč o nastavi, ne možemo generalizovati jer govorimo o profesorima koji poseduju različiti nivo znanja, kao i drugačiji pristup svom poslu. Koliko su oni uspešni ili nisu, najbolje pokazuje zainteresovanost mladih za kulturu.

Sandra: Javlja se problem da veliki broj mladih ljudi i ne zna za istoriju umetnosti kao nauku, pa samim tim i ne prepoznaje šta zapravo jedan istoričar umetnosti radi jer u osnovnim školama se znanja ove nauke nalaze u udžbenicima za likovnu kulturu.

veliki inkvizitor

Dušan: Koliko zapravo navodne reforme i izmene udžbenika svake godine doprinose usavršavanju radnog materijala na predmetu Likovna kultura?

Sandra: Veliki broj udžbenika svake godine izlazi iz štampe gde se od prošlogodišnjih jedino korice razlikuju, nekada se menjaju reprodukcije ili po koja rečenica, ali ta “reforma” sama po sebi ne iznosi neka nova saznanja ili drugačija tumačenja nekog dela. Međutim, učenici su u obavezi da imaju najnovije izdanje udžbenika određenog izdavača čime izdavač naravno sebi osigurava profit svake godine.

Dunja: Mislim da naš izložbeni eksponat dovoljno govori i te navodne reforme nisu donele nikakav napredak i ništa krucijalno se nije promenilo nabolje. I dalje je sve isto samo u drugačijem obliku i nazivu. I dalje se isti problemi ponavljaju i nije vidljiv nikakav napredak u obrazovanju mladih ljudi.

veliki inkvizitor knjige

Dušan: Kako ocenjujete potez odvajanja likovne i muzičke kulture na 2 različita predmeta krajem prošlog veka?

Jovana: Odvajanje likovne i muzičke kulture svakako predstavlja važan korak, ali ne bi trebalo da se na tome zaustavi. Mladim ljudima je potrebno na pravi način približiti umetnost, za koju nema svako dara, ali je potrebna svima.

Zahvalni smo ljubaznim devojkama na izdvojenom vremenu, a one ovim putem koriste priliku da vas pozovu na sutrašnju tribinu “Prvi korak je najteži“, treću po redu u likovnoj galeriji KC Beograd, u okviru izložbe „Kritičari su izabrali 2017: Latentna sklonost dogmatizmu“.

Sama izložba traje do 2. februara, požurite jer ima šta da se vidi!

Uvodna reč: Katarina Starčević, student 3. godine Istorije umetnosti

Fotografije: Maja Popović


Ako niste do sada, zapratite našu Lifehacker.rs FB stranicu.


Dušan Tomić

Autor: Dušan Tomić

Kada ti crna mačka prelazi put to ukazuje na to da je životinja negde krenula…