Godina je 1969. Puls Nila Armstronga pri uzletanju dostiže brojku 110. Bilo je veče, dvadesetak minuta nakon osam sati kada je Apolo 11 sleteo. „Ovo je mali korak za čoveka, ali veliki za čovečanstvo“ bile su reči prvog čoveka koji je hodao po našem prirodnom satelitu. Mesec je do tada bio kao platonski ljubavnik – blizu, a daleko. Skoro pola veka kasnije, još se vode polemike o njegovom postanju.

Objekat jasno vidljiv golim okom, obasjavajući put noćnim pticama i vekovima glave pesnika je ostao relativno mističan do danas. Ne znamo kako je Mesec tačno nastao. Vodeća teorija današnjice je teorija o velikom sudaru. Koliko god ona bila dobra zasad, ima nedostataka. Istraživanja napreduju, a uporedo sa njima i objašnjenja.

Veliki sudar

Predanja grčke mitologije kriju mnoge istine o životu. Antički narodi nisu možda bili samo na tragu, već i znali podosta više od nas o svetu u kojem su živeli. Predanje kazuje da su Teja i Hiperion, titani, majka i otac Heliosa (Sunce), Selene (Mesec) i Eosa (Svitanje/Zora). Teorija o velikom sudaru podrazumeva da su se pre 4,5 milijardi godina nebesko telo zvano Teja (veličine Marsa) i rana Zemlja (Gea) sudarili iz čega je iznikao Mesec. Smatra se da je kolizija bila direktna i da Selena sadrži ostatke tela oba roditelja. Analiza lunarnog kamenja objavljena 2016. godine potvrđuje ovu teoriju. Eksperimentalno odgovarajuća i objašnjava sastav satelita i njegovu orbitu, ali ipak nije u stanju da objasni štošta. Na primer, ne postoje dokazi da je na Zemlji boravio veliki okean lave, a trebalo bi u ovom slučaju. Ne može objasniti raspodelu elemenata. Jedan od klimavih nedostataka je nepostojanje satelita Venere. U slučaju da se oni ovako formiraju i kod ostalih planeta, ovo je ozbiljan nedostatak. Sa druge strane, zavisi od veličine tih tela. Da nisu bili dovoljno mali, Sunce bi ih privuklo. Stoga bi se objasnilo i zašto prva dva kamena Sunčevog sistema nemaju prirodne satelite.

Ostale teorije

Sve teorije sem gore objašnjenje su odbačene. Fisiona je nastala na predlog Džordža Darvina (Čarlsovog sina) u 19. veku. Po njegovom mišljenju, Zemlja se u neko svoje doba toliko brzo okretala da je jedan deo nje izleteo i odvojio se od matičnog tela. Nije zvučalo neverovatno. Pretpostavljalo se da je taj veliki deo koji bi bio današnji Mesec bio pozicioniran na prostoru Pacifika. Međutim, analizom stena i starosti okeana, utvrđeno je da ova teorija nema budućnost.

Hipoteza istovremene i istomaterijalne formacije Zemlje i njenog satelita predviđa da su sastavljeni pre 4,5 milijardi godina od istog gasa i prašine (odvojeno). Deluje najjednostavnije, ali nije u stanju da objasni veliki ugaoni momenat sistema Zemlja – Mesec, ali ni malo železno jezgro u poređenju sa onim koje naša planeta poseduje.


Ako niste do sada, zapratite našu Lifehacker.rs FB stranicu.


Marija Brzić

Autor: Marija Brzić

Ja sam u izvesnom smislu nešto između Boga i ničega.

marija@lifehacker.rs