Pripremite se, krenućemo drugom kosmičkom brzinom! Od 12. januara Kulturni centar Beograda je domaćin izložbe, ni manje ni više, nego studenata istorije umetnosti. Pod nazivom Kritičari su izabrali 2017: latentna sklonost dogmatizmu, ova interaktivna scena nam pruža mnogo. Da li si spreman/a za osveženje?

Dr Milan Popadić, sa otvaranja

Dr Milan Popadić je za svoju knjigu „Čiji je Mikelanđelov David? (Baština u svakodnevnom životu)“ dobio nagradu za likovnu kritiku „Lazar Trifunović“ 2013. godine. Tako je dobio priliku da organizuje izložbu u Likovnoj galeriji. Spomenuo je u uvodnoj reči na otvaranju kako nije želeo da ulazi u ulogu koja mu ne pripada i tu čast prepustio studentima istorije umetnosti. Oni su priliku svakako iskoristili i kao što to verovatno samo istoričar umetnosti može, vešto provukli i isprepletali ideje Lazara Trifunovića i Milana Popadića. Ne mogu zamisliti bolji način za obradu motiva Velikog Inkvizitora i onoga što podrazumevamo kao „latentna sklonost dogmatizmu“. Često se u javnom životu ovakve teme guraju pod tepih, a ne samo u istoriji umetnosti, rekla bih da su „izgubile na javnosti“. Nezavisno od toga što su možda neodgovarajuće za većinu, u to da su obrađene na prikladan način se možete uveriti svakog dana u Knez Mihajlovoj 6.

Portet Lazara Trifunovića, Petar Omčikus 1973.

Sintagma „latentna sklonost dogmatizmu“ je efektna celina koja simbolizuje intervju dr Lazara Trifunovića iz 1983. godine za časopis „Student„. Reči kojima se Trifunović služio mogu savršeno oslikavati ono što je kazao. Čitalac koji živi u Srbiji danas će razumeti kroz svoje okvire i uslovljenosti sadašnjeg vremena. Dodala bih i da se ništa drastično nije promenilo. Verovatno su prilike u zemlji tada i dovele do današnjeg stanja. Veliki inkvizitor je termin upotrebljen u izražavanju dr Milana Popadića. Pojavljuje se u knjizi „Braća Karamazovi“ Dostojevskog, Legenda o Velikom inkvizitoru. Koristio ga je kao analogiju u svom kritičkom obraćanju u izučavanju umetnosti, ali daleko od toga da isto nije primenljivo i na ostale sfere ljudskog života.

Studenti istorije umetnosti su ovo obradili na umetnički, ali i istorijski način. Pokazali su se kao primer voljnih akademaca i dobrih budućih naučnika. Kroz jedanaest eksponata vode nas kroz priču Lazara Trifunovića obučenu u odore Velikog inkvizitora. Jedan od najzanimljivijih aspekata ove izložbe je njena interaktivnost. Prednost leži u tome što su oni upravo priča o kojoj se govori, a s obzirom na svoju struku vide jasno, pružaju dobru analizu i ne plaše se da je upotrebe!

Marija Brzić

Autor: Marija Brzić

Ja sam u izvesnom smislu nešto između Boga i ničega.

marija@lifehacker.rs