Sedmog decembra Guglov dudl je bio posvećen 340. godišnjici od najranijeg eksperimenta koji je utvrdio konstantu znanu pod imenom brzina svetlosti. Vrlo značajna brojka određuje mnoge sfere ljudskog interesovanja.

Galileo je pokušavao da izvede eksperiment koji bi utvrdio brzinu svetlosti, ali bezuspešno. Brzina svetlosti razotkrila se tek 1676. godine. Prvi koji je uspešno otkrio tajnu svetlosti bio je Oer Remer. Otkriće je postignuto zahvaljujući Jupiteru. Ne, nije ušao u devetu kuću, već kao i naš, Jupiterovi prirodni sateliti podležu fenomenu pomračenja. Remer je merio intervale vremena između pomračenja Jupiterovih meseca. Na primer, pomoću satelita je shvatio da se razmak između njegovih pomračenja izdužuje za sedam minuta kada se Zemlja udaljava od Jupitera. Sa druge strane, smanjivao se sa našim približavanjem. Pomoću ovih merenja, uspeo je da da prvu „uspešnu“, odnosno, tačnu brojku konstante.

Tačan iznos brzine svetlosti

S vremenom su eksperimentalna merenja postala mnogo finija. Opšta je kultura da se zna da „brzina svetlosti“ iznosi 300 000 000 metara u sekundi. Tačan iznos ove brojke 299 792 458 metara u sekundi. Usvojena je kao tačna 1975. godine.

Konstanta

Brojka kojom se opisuje brzina svetlosti izgleda zastrašujuće. Ipak, ovo je brzina svetlosti u vakuumu. Ona se razlikuje u zavisnosti od sredine kroz koju prolazi, što znači da nije u svakoj tački prostora ista.

Najbrža

Najveća brzina koju ikada možete postići je brzina svetlosti u vakuumu.

svetlost

E=mc2

Čitaoče/čitateljko, sigurno već znaš za ovu jednačinu. Verujem da bi je većina ljudi bolje prepoznala od nekih Njutnovih jednačina koje smo radili u osnovnoj školi. Gledajući je, koliko si se često zapitao/la da li je moguće „ići“ brzinom svetosti? Deluje moguće da se objekat ubrzava i na kraju dostigne brzinu svetlosti. Začkoljica se nalazi u jednačini. Čak i kada bismo ubrzavali, ona kaže da je energija proporcionalna masi. Konstanta se ne menja. To znači da kako se približavamo brzini svetlosti, masa postaje sve veća dok za objekat kretanje ne postane nemoguće. Za sada, to se ipak može desiti samo u knjigama naučne fantastike.

Marija Brzić

Autor: Marija Brzić

Ja sam u izvesnom smislu nešto između Boga i ničega.

marija@lifehacker.rs