U bajkama se na kraju uvek sve dobro završi nekim čud(es)nim sklopom okolnosti. U životu je, nažalost, konačan ishod često drugačiji. Razlika je u tome što u prvom slučaju o okolnostima raspleta odlučuje čovek a u drugom obrnuto, oklonosti odlučuju čoveku rasplet. Na toj granici izmeću stvarnosti i mašte nastaju urbane legende o ljudima koji za života (ni)su uspeli da postignu nešto neverovatno po čemu se pominju i pamte dugo posle smrti. Jedna od njih je i priča o sudbini Ratka Buljančevića, od svojih sugrađana prozvanog Genije.

Ratko je rođen u Ćupriji, malom mestu kraj Velike Morave, pred kraj Drugog svetskog rata. Kao najstarije dete železničkog radnika na vreme uviđa da svet nije “rascvetala bašta” i da se za bolju budućnost valja boriti. Shvativši da je njegova šansa ujedno i njegova strast, donosi sudbonosnu odluku da započne muzičku karijeru. No neiskvarena duša mladog umetnika nikako se nije slagala sa rigidnim poretkom koji nameće prevaziđene norme što mu donosi velike probleme.

Legenda o Geniju

Prve prave angažmane imao je u Beogradu gde je na večernjim svirkama po hotelima i restoranima ostavio dobar utisak a uzimao još bolji honorar. I taman kada bi većina podlegla osećaju samozadovoljstva usled prolaznog uspeha, Ratko se odlučuje na novi krupni korak – u svojoj 28 godini upisuje FMU. Željan usavršavanja u akademskom smislu pošao je na odsek kompozicija; prva ocena bila je 10 iz horskog dirigovanja ali su sledeće bile sve slabije. Zbog toga dolazi u otvoreni sukob sa profesorima i dekanom koje ni manje ni više izaziva na umetnički dvoboj! To ga je nažalost 1975. koštalo prevremenog napuštanja studija. 

bunt

Kao savremeni Don Kihot u borbi protiv umetničkih “vetrenjača” stekao je reputaciju u boemskim krugovima. Njegova buntovnička biografija inspirisala je Miloša Radivojevića i Radoslava Pavlovića da 1980. snime film “Živeti kao sav normalan svet”. Sličnost između Ratka i Raše, glavnog junaka koga glumi Svetislav Goncić, je neverovatna ali ne i neočekivana jer je to bila namera režisera. Radivojević je i sam prolazio kroz slične probleme kao student FDU-a javno istakavši da imamo tridesetak mladih ljudi koji bi trebalo da zamene tridesetak ostarelih moćnika kojima bi trebalo zakonski zabraniti da se bave filmom.

dorotej

Početk osamdesetih za našu legendu nije bio baš lak ali uprkos svemu nastavlja da komponuje i nastupa, usput koristeći priliku da se pojavi i u filmu “Dorotej”. U tom periodu upoznaje (svoju) Doroteju, ljupku intelektualku sa kojom planira porodicu. Međutim taj brak nije bio dugog veka jer su se ubrzo po rođenju sina Ivana razišli. Tačnije ona je kao fakultetski obrazovana žena koja govori više jezika želele više od života i zajedno sa detetom svoju sreću potražila u inostranstvu.

plakata

Za razliku od svog mlađeg brata Neše, koji se kao bubnjar u grupama “Witness” i “Lideri” probijao na komercijalnoj muzičkoj sceni Rusije i Nemačke, Ratko je ostao među svojima sa svojim snovima. Njegova urbana popularnost omogućila mu je da drži više koncerata u Studentskom kulturnom centru, pa čak i u Kolarčevoj zadužbini iako nije bio diplomirani muzičar. Imao je čast da nastupa sa poznatim umetnicima poput Ljubomira Dimitrijevića i Mirjane Kršljanin izvodeći svoja autorska dela koja su inače zakonom zaštićena jer je bio član SOKOJ-a. Jedino što nije imao a ispostavilo se presudno bila je stalna podrška. Kada su aplauzi zamrli, bez partijske knižice i daleko od porodice, vrata velegrade polako su počela da se zatvaraju za njega; ostalo je tek toliko prostora da se iz njega iziđe nazad u zavičaj.

Legenda o Geniju

Povratak kući bio je neminovan ali i bolan. U Ćupriji su tih devedesetih već zaboravili na njegove omladinske nastupe a za one ozbiljnije (beogradske) kao da nikada nisu čuli. Zato jednog leta odlazi na primorje radi “tezge“ i neočekivano započinje ljubavnu vezu sa izvesnom Anitom Brigo iz Milana koja je trajala koliko i sezona kupanja. Već naviknut na gubitke i razočaran u sredinu koja ga ne razume sve više vremena provodi nad knjigama iz roditeljske biblioteke a sve manje nad notnom sveskom.

Poput pravog nedorečenog genija postepeno se povlači u svoj svet. Sugrađani koji su ga svakodnevno sretali na ulici ni slutili nisu o kakvoj se specifičnoj personi zapravo radi. Tek nakon gostovanja i ispovesti pred kamerama u emisiji “Biseri” Vanje Bulića, šira javnost ga je shvatila i prihvatila onakvog kakav jeste. Za njim ostaju mnoga vredna dela, neka nikada sačuvana (napisana-objavljena), od kojih se posebno izdvajaju “Blagovesti“ (kompozicija za horsko prevanje) pred smrt posvećene manastiru Ravanici. Tako svojim likom i delom Ratko Buljančević ulazi u legendu, potvrđujući nepisano pravilo da se veliki ljudi više poštuju i pamte nakon smrti nego za života.

Legenda o Geniju

Gradovi koji su na reci imaju svoju dušu. To čini njihove stanovnike posebnim, različitim od drugih. Njih snovi vode napred…- Snovi vode napred i kada čovek prestane da sanja, kada mu neko ubije snove, prestaje da bude ono što jeste. – Posvećeno onima koje su zaustavili na pola puta.

* Citat kao i osnov članka preuzet iz objavljenih beleški (uz prethodno dobijenu dozvolu) gospodina Dušana Stamenkovića, jednog od najznačajnijih savremenih monografa Ćuprije i okoline.

Milan Tasić

Autor: Milan Tasić