Većina ljudi je sklona neprestalnoj proceni drugih, ali i samoproceni. Ne smemo da budemo licemeri po tom pitanju. Svesni smo da nas drugi procenjuju baš zato što smo i mi nekoga osudili. To je ipak samo navika koju smo razvili da bismo što bolje funkcionisali u društvu. Ovaj postupak je sasvim opravdan jer nam pomaže da pronađemo ljude sličnih interesovanja sa kojima kasnije možemo biti dobri prijatelji ili partneri, ali i da prepoznamo kako se neko oseća i da li nam je možda čak pretnja. Sa iskustvom možemo sve brže i tačnije da odredimo nečije karakteristike pa nam se zato često dešava da „strožije“ nekog osudimo već po prvom susretu.

Ponekad se možete osećati kao da ste samo skup rasutih delića tuđih mišljenja i da ne možete napustiti taj kalup. Kao da je već negde sve zapisano šta treba da radite u vašem životu, a ne znate gde. To mogu biti neke jako bitne stvari (kada i koji fakultet da upišete, kada da se skrasite i osnujete porodicu itd.) pa čak i neke potpuno besmislene stvari poput vašeg ličnog izgleda. Osobe koje su jako samokritične su ujedno jako osetljive na tuđe kritike koje „idu na njihov račun“. Kritike drugih im samo potvrđuju njihov, inače pogrešan, koncept da nisu dovoljno dobri i da su manje vredni.

Morate biti svesni da neki ljudi koji vam nameću određeni savet ga možda i sami ne poštuju ili to prosto nije njihovo iskreno mišljenje već je i njima nametnuto. Zapravo to je čitav problem, niko ne zna odakle dolaze određene predrasude i možda su čak vekovima stare pa i zastarele.  

Time što lako podležemo tuđem mišljenju lako možemo sebe dovesti u situaciju u kojoj se plašimo da pričamo javno pred drugim ljudima, da izrazimo svoje mišljenje, da počnemo  da konzumiramo ili radimo nešto što nikad ne bismo radili, da ne budemo u vezi sa željenom osobom…

Na kraju kada razvijete sve te strahove i ne znate kuda ćete zbog ograničenja nećete više prepoznati sebe.

Ako mislite da preterujete u bilo kom smislu, bilo da ste previše samokritični ili uhvatite sebe da loše prepoznajete osobine drugih ljudi, imamo za vas par saveta:

Recite sebi:

Negativno tuđe mišljenje nije jedini dokaz moje vrednosti.

Kritika ne mora uvek biti loša za mene

Ako neko loše govori o meni ili mi se podsmeva to nešto govori i o njemu.

Ako neko ima nekakvu zamerku na način na koji obavljate svoj posao, prihvatite je i nastavite da radite. To ne znači da je ta osoba bilo da je vaš kolega ili šef imao loše namere niti da nikad nećete moći da promenite taj utisak koji ste upravo ostavili. Dobro je imati samopouzdanja u ono što radite, ali ako se kritike zaista nagomilaju možda ipak treba da razmislite o onome što radite. Konstruktivna kritika se prevashodno odnosi na neko naše ponašanje a ne na nas kao ličnost. Ukoliko nam neko kaže da je potrebno da se malo bolje skoncentrišemo na neki posao kako bi ga bolje obavili onda nam on daje sugestiju kako da korigujemo sebe. Primećujete koliko je to različito i dragoceno u odnosu na ono kada nam neko govori da smo nesposobni što uvek ima konotaciju da je to nešto što je trajno vezano za nas i što ne možemo popraviti.

Takođe, ako pri prvom susretu napravite odjednom dva mišljenja od koje je jedno „Ova osoba ima jako lošu frizuru, uh“, a drugo „Ova osoba je jako duhovita i zanimljiva“, znajte da je vaše prvo mišljenje podstaknuto predrasudama društva, a da je ono drugo vaše iskreno mišljenje.

 Nagradite sebe 

Deluje malo usamljeno na početku dok ste svesni da se nagrađujete, ali opet deluje kao sjajna motivacija. Možete se nagraditi nekom omiljenom hranom, gledanjem omiljene serije ili praktično bilo čime što će Vas opustiti. Poenta nije ni u samoj nagradi već da spoznate kada ste uradili nešto dobro i baš onako kako ste želeli iako vas niko drugi nije pohvalio. Ne moramo da čekamo da nas neko potapše po ramenu da bismo uživali u svom životu.

Da zaključimo, tuđe mišljenje je nešto što je promenjiva kategorija može biti i pozitivno i negativno. Ali, tuđe mišljenje nije merilo čovekove vrednosti. Bitno je da čekajući tuđe opravdanje svojih postupaka ne propustite da živite vaš život. Tako da, baš danas, izvucite iz ormana odelo koje ne smete da bacite zato što vam je drago, a nije moderno po nečijem ukusu. Ofarbajte kosu u boju o kojoj neko ne sme ni da sanja, razvucite osmeh na lice i živite život koji vas ispunjava.


Ako niste do sada, zapratite našu Lifehacker.rs FB stranicu.


Milica Pavlović

Autor: Milica Pavlović