Posetili smo ovogodišnji festival nauke, videli smo mnoštvo zanimljivih izlaganja i uživali smo u nesvakidašnjoj atmosferi. Od najdubljih kutaka Zemlje, pa sve do dalekog Marsa, imali smo priliku da iskusimo nauku iz prve ruke. Gužva je govorila za sebe, a evo kako je to izgledalo iz naše perspektive. Predstavljamo vam neke od mnogobrojnih stvari koje su na nas ostavile utisak.

Članak realizovan u saradnji sa Marijom Brzić.

Nanočestice

Tehnološko – metalurški fakultet odlučio je da nas počasti jednim veoma zanimljivim eksperimentom. Iako nevidljiv golim okom, nano svet ima veliki uticaj na makro svet. Bilo da želite lakši pancir, čistija stakla ili čudotvorni lek za rane, želju možete ostvariti koristeći se nanočesticama. Eksponati su bili staklo premazano hidrofobnim (one koje „ne vole“ vodu) nanočesticama, izrazito lak pancir i spravljanje leka za ranu na licu mesta.

Prolivanjem vode preko sloja nanočestica, ona se ne zadržava, već samo prolazi na „sigurno“ mesto. Na slici se tačno vidi granica do koje se voda zadržava. S obzirom na to da su čestice nevidljive, imaju veliku primenu u svakodnevnom životu. Tako se recimo može dobiti auto kojem nisu potrebni brisači.

Smanjivanje slojeva pancira je moguće uz nanočestice. Praktično je iz više razloga, kao na primer za pravljenje odbrane od metka manje mase.

Obloge i flasteri od nano srebra vrlo efikasno ubijaju bakterije. „Posrebrivanjem“, rane će mnogo ranije zarasti, a bol će brže nestati.

Ukratko, nanočestice nalaze primenu u medicini, fizici, hemiji, industriji i mnogim drugim poljima. Beskrajno je širok spektar novih mogućnosti koje one otvaraju.

Na kafi sa drvetom

Kada biste se našli na kafi sa drvetom o čemu biste pričali? U stablu se kriju mnoge tajne,  a detaljnijim ispitivanjem se može dobiti pregršt informacija. Festival nauke je uz pomoć Šumarskog fakulteta uspeo da nam približi postupke za određivanje starosti drveta. Takođe, iz malog uzorka uzetog iz stabla moguće je odrediti koja je godina bila kišna i koliko. Naravno, drvo nije trajno oštećeno, ono se hermetički zatvara nakon vađenja uzorka i nema opasnosti od ozbiljnih oštećenja.

Teslin kutak

Zvučne cevi, roboti, zvučnik koji igra, levitacija i hod kroz istoriju su samo deo programa koji su fizičari spremili za festival. Zvuk i frekvencija su ove godine bili glavna tema. Evo šta smo sve imali prilike da vidimo i naučimo.

Pomoću „cevi koje pevaju“ demontrirali su nam kako dužina utiče na frekvenciju i ton zvuka.

Ako postavimo kuglice na put između izvora zračenja i ogledala, one će lebdeti.

Primenjivanjem različitih frekvencija, ploča pričvršćena na zvučnik vibrira i pomera so, stvarajući time raznorazne oblike, što se jasno da razaznati na osnovu slike.

Priključivanjem lap – topa ili mobilnog telefona na ovaj uređaj može se čuti plazma koja reprodukuje kao vaš zvučnik kod kuće.

Takođe smo mogli da naučimo po kom principu radi Shazam, da vidimo razne ekponate prastarih instrumenata, kao i da čujemo pesmu napravljenu od elektriciteta.

Izlet u prirodi

Na štandu Biološkog fakulteta imali smo prilike da čujemo sve o tardigradima, malim životinjama koje podsećaju na crve, ali koje, za razliku od svih drugih živih bića, imaju moć da prežive u svim (ne)mogućim prirodnim uslovima; preživeli bi čak i nuklearnu katastrofu.

 

Veterinarski fakultet nas je, pak, oduševio izložbom kostiju raznih životinja, od kostura kokoške pa sve do kostiju žirafa. U nastavku članka možete videti neke od slika ove interesantne izložbe.

Psihologija

Ukoliko ste želeli da na licu mesta iskusite moć koju naš mozak i naša psiha imaju nad nama, hteli mi to ili ne, mogli ste da svratite do „Ušća“. Tu se nalazio eksponat koji nam je pokazao kako periferni vid može uticati na našu ravnotežu; iako uopšte nismo gledali u stranu, već gore, stojeći na jednoj nozi, izgubili smo ravnotežu zbog toga što smo perifernim vidom zapazili da se strane prostora pomeraju. 


Ako niste do sada, zapratite našu Lifehacker.rs FB stranicu.


Tamara Stojanović

Autor: Tamara Stojanović