Miris je, kao i ostala čula, sredstvo sa vrlo praktičnom primenom. Nećemo jesti hranu koja nam ne miriše prijatno, loš miris je signal da nešto nije u redu. Uloga upozorenja je vrlo bitna, ali nije jedina. Lepota osećanja prijatne arome je vrsta luksuza za današnjeg čoveka.

Industrija parfema se zasniva na ovom shvatanju. Bitnost parfema pojačava i podatak da ih je prvi hemičar za kojeg znamo pravio. Mesopotamljanin po imenu Taputi ih je izabrao kao životni poziv, a pominje se u tablicama iz drugog milenijuma pre naše ere. Mistične istočne civilizacije su uživale u različitim tonovima još od davnina.

Evropljani dugo nisu imali prilike da se sretnu sa „nosnim hedonizmom“. Tek je u 14. veku pod uticajem Arapa miris došao i u naše selo. Prvi moderni parfem napravljen je 1370. godine za kraljicu Elizabetu Poljsku, kraljicu Mađarske i namesnicu Poljske. Posle toga ništa nije bilo isto. Dešavanja svedena pod romanse, druženja i miris jednog kralja se ne bi tako odigravala da nije bilo parfema.

Teško je nešto novo izmisliti u ovom domenu. Dobre stvari ne treba olako menjati. Uprkos tome, kada se spoji kreativnost i dobra volja, lepo i korisno je na dohvat ruke. Laboratorija sintetičkih biologa kompanije „Ginko Bioworks“ krčka nešto vrlo zanimljivo u naučnom loncu. Ideja je da počnu sa proizvodnjom parfema koji bi nosili miris biljnih vrsta, izumrlih u poslednjih 200 godina.

Dragi/a čitaoče/čitateljko, verovatno se u ovom trenutku pitaš da li je to uopšte moguće postići. Sadašnjica obiluje naučnim dostignućima. Izučavanje DNK polako daje svoje plodove. Sintetički biolog je daleko od oživljavanja ptice dodo ili mamuta, čak i pojedinih biljaka. Kalemljenje DNK ne može vratiti čitav organizam, ali sasvim sigurno može ponovo stvoriti molekule koji boje miris biljaka.

Projekat je slika čvrste saradnje i dopunjavanja nauke i umetnosti. Kompanija je prikupila donacije u iznosu od 100 miliona dolara. Budućnost investicije već deluje sjajno. Pomoću bogatog herbarijuma Harvarda su preuzete mnoge biljne vrste koje su izumrle u proteklih 200 godina. Zadatak ekstrakcije davno nestalih DNK molekula je poveren Bet Šapiro i laboratoriji za paleogenomiku sa Kalifornijskog Univerziteta.

Dobra i lepa zamisao je naišla i na negativne komentare. Mnogi naučnici i poizvođači parfema izražavaju neodobravanje. Po njihovom mišljenju, pitanje o autentičnosti će ostati otvoreno diskusiji. Da li je to pravi miris izumrle vrste, nemoguće je utvrditi. Ne obazirući se na negodovanje, ovi parfemi bi mogli imati široku društvenu primenu. Pojavljivanje ekstravagantnog mirisa bi potencijalno naveliko podiglo svest ljudi o stanju živih vrsta kojima preti izumiranje.


Ako niste do sada, zapratite našu Lifehacker.rs FB stranicu.


Marija Brzić

Autor: Marija Brzić

Ja sam u izvesnom smislu nešto između Boga i ničega.

marija@lifehacker.rs