Trejler za “50 Shades of Grey: Darker“ je relativno skoro ugledao svetlost interneta. Nastavak ekranizacije popularne i kontroverzne knjige samo što nije: milioni pregleda su tu, žene luduju, hormoni rade a hejteri su polako izmileli iz svojih kućica i neumorno drže moralne pridike. Džejmi Dornan je seksi više nego ikad, a mi se pitamo: šta se sve nalazi iza ove senzacije?

Kad je knjiga izašla pre par godina, oborivši sve rekorde prodaje i zaprepastivši javnost svojom tematikom, ja sam još uvek bila u srednjoj školi. Može se reći da nisam imala pojma šta su erotski romani (kao ni većina mojih drugarica tada), ali je bilo zabavno baš zato što je „zabranjeno voće“ na neki način. Tako sam ja skupila hrabrost, otišla u gradsku biblioteku i potražila „Pedeset nijansi“ na čitanje. Suvišno je reći da sam pocrvenela kao bulka i poželela da se zemlja otvori i proguta me. Ali napustila sam biblioteku sa knjigom u torbi, pročitala je za dva dana i odgledala film i eto me, dve godine kasnije, u pokušaju da iznesem dobre i loše strane knjige/filma. Krenimo.

PAR PLUSEVA, ZA SVAKI SLUČAJ…

1. Približavanje pojma BDSM-a: romantizovani BDSM, ali nebitno. Činjenica je da ljudi nisu imali pojma o ovome dok nisu pročitali 50 nijansi, iz različitih razloga: sramotno je, zabranjeno, javnost bi osudila itd. Zahvaljujući ovoj knjizi mnogi su ušli na google pretraživač i informisali se o značenjima pojmova dominator i potčinjena. Recimo da čak i nisu priznali svoje skrivene fantazije, bar su naučili nešto novo. Posle toga su mogli i da bace knjigu ili nikada više ne pogledaju film.

50shadesmeme

2. Otvorenost ženskog dela populacije po pitanju seksa: posvedočila sam ovome. Iako živimo u XXI veku devojke se još uvek tako vaspitavaju da ne govore o seksu i svojim željama i/ili onome što im prija; seks je tabu tema, i možda je zapravo dobra stvar što su mnoge napustile to stanovište. Jako je teško to uraditi jer koliko god da moderno društvo utiče na nas („U redu je biti otvoren“, „Pa zašto ćutiš“ i slično), zadrška i „lažni“ moral i dalje postoje. Devojke, prosto, ne treba da govore o tome javno. Dobro je da se žene konačno „izjednače“ po tom pitanju sa muškarcima i 50 nijansi je napravila korak napred.

3. Soundtrack: film prosto ima odličnu plejlistu, i dobro je da su silni milioni uloženi u njega vredeli bar nešto.

ALI… UVEK POSTOJI NEKO “ALI“

1. Očajan stil pisanja: da, moramo biti realni: knjiga je baš loše napisana. Plitka je, neozbiljna, sa nesadržajnim rečenicama, ali može se reći i da je u skladu sa tematikom. Na trenutke sam imala utisak da čitam ulepšanu kopiju definicije BDSM-a sa vikipedije. Dakle, nema baš neku književnu vrednost i svakako nije za Nobela.

adbgfbvc

2. Tematika radi novca: često imam takav utisak kad je ovaj žanr u pitanju. Kao i popularna psihologija/nauka ili bilo koja beletristika, erotika je „catchy“, intrigantna i ako ništa drugo ljudi će je kupovati jer unutra piše nešto što je tabu i što svi oni nekad pomisle, a ne smeju da izgovore naglas. Autorka je zgrnula milione, stekla svetsku slavu (kako god to tumačili) i ne mora nikad više da napiše nijednu knjigu.

3. Marketing: ekspanzija erotskih romana ne staje poslednjih nekoliko godina. Čini se da kako vreme odmiče sve su lošijeg kvaliteta ali se, paradoksalno, sve bolje prodaju (ovo je u tesnoj vezi sa 2. tačkom). Sem toga, kao da autori pisanjem ovakvih romana leče sopstvene seksualne frustracije, što je u redu, ali sve ima svoje granice. Znamo da je Agata Kristi počela sa pisanjem krimi romana po preporuci terapeuta jer je imala snažan poriv da sama počini ubistvo, no ovo je nešto što je poprimilo drugačije razmere i pitanje je koliko će daleko otići. To be continued…

product-placementgfgfd

Aleksandra Milosavljević

Autor: Aleksandra Milosavljević

Student psihologije. Pisac u pokušaju. Čovek u pokušaju.
Ono između je manje važno.