Od kad je sveta i veka pobednici pišu istoriju – tako je bilo, jeste i biće. No XX vek, u sklopu sveg svog progresa i haosa, sa sobom nosi i novi istraživački pristup prošlosti. Uvreženo stručno mišljenje je da je za ozbiljniji pretres i raspravu izvesnih istorijskih ličnosti i događaja neophodan protok vremena od najmanje 75 godina (prosečan ljudski život). Zato ni ne čudi što se sve više spominje revizija Drugog svetskog rata kao neophodna, istovremeno mučna, ali poučna lekcija čovečanstvu. Jedna od najkontroverznijih “misterija” tog perioda je sudbina državnog depozita kraljevine Jugoslavije.

Za razjašnjenje situacije “nestanka” zlatnih rezervi najpre treba sagledati okolnosti koje su prethodile. Da ne odilazimo od teme samo ćemo šturo navesti neke od veoma važnih činjenica za dalji tok iste:

  • tokom Prvog svetskog rata (1914/18.) Srbija je izgubila trećinu muške populacije i potpuno nespremno dočekuje novi globalni sukob
  • nakon neuspešnog Vidovdanskog (1921.) od strane komunista, kralj Aleksandar I gine u Marsejskom (1934.) atentatu od ustaša
  • potpisivanjem sporazuma o nenapadanju sa Trojnim paktom (1941.) izbijaju masovne dvadesetsedmomartovske demonstracije
  • državnim udarom sporazum je odbačen, namesnišvto kneza Pavla raspušteno, a na tron biva postavljen (tada maloletni) Petar II
  • usled iznenadnog neprijateljskog napada, poput drugih evropskih državnika, dvor i vlada se odlučuju na egzil u prijateljske monarhija (Grčka-Egipat-Engleska)
  • za samo jedanaest dana Aprilskog rata Jugoslavija kapitulira; do konačnog oslobođenja na njenom tlu deluju suparnički pokreti otpora JVuO i KPJ
  • promenom odnosa, tj. podrške savezničkih snaga domaćoj gerili, 1943. praktično se trasira put revoluciji koja je vođena paralelno sa ratom
  • na krilima trijumfa anti-fašista/nacista (1945.) NOB po boljševičkom scenariju prerasta u odmazdu nad predratnim poretkom i njegovim pristalicama

stampa

Iz priloženog (uprošćenog) se dakle da zaključiti kako je interes za vlast nad ovom zemljom i narodom u ono vreme bio izuzetno veliki. Poznajući potencijale monarhije u zamahu za koji je trebalo ulaganja i strpljenja, naraslu političku i versku/nacionalnu netrpeljivost unutar granica, knez Pavle Karađorđević je činio sve da do četvrtog rata za četiri decenije ne dođe. Kada u tome nije uspeo postarao se da ono (materijalno) najvrednije skloni na sigurno pa je tako je počela misija prebacivanja i skrivanja državnog depozita.

mapa

Prema zvaničnoj dokumentaciji, Narodna banka raspolagala je sa ukupno (okvirno) 64t zlata. Veći deo te količine od oko 53t planski je transportovan u inostranstvo razaračem “Beograd”, a zbog bombardovanja UK preusmerena u SAD. Po završetku rata Titu je vraćen svega 26t pošto su njujorške banke samovoljno uračunale razliku na račun nacionalizovane američke imovine u socijalističkoj Jugoslaviji i to po trostrukoj ceni. Tome treba pridodati i, u odnosu na sumu, minorne zalihe koje su sa sobom sa aerodroma u Nikšiću poneli članovi vlade i generaliteta – 14 sanduka sa oko 840kg. Od tih sredstava se plaćala i apanaža (manje od 100,000£ godišnje) kraljevskoj porodici što predstavlja jedini izvor prihoda tokom rata. Po proglašenju mira “revolucionarni režim“ Karađorđevićima uskraćuje sva građanska prava i slobode u Jugoslaviji. 

titooo

Ono što je ostalo u zemlji ubrzo je prebačeno iz centralnog trezora u unutrašnjost. U sarajevsku filijalu prebačena je 1t ali je odmah po izbijanju rata u Bosni pala u ruke ustaša. U užičku filijalu poslato je 10t, a veći deo od toga je tajno izmeštan po Crnoj Gori. Sanduci sa zlatom su skrivani po jamama, šumama, parohijskim podrumima i mesnim kancelarijama. Svako iole sposoban i obavešten organizovao je poteru za blagom. U tome su najuspešniji naravno bili Italijani koji nisu prezali od upada i plenidbi po pravoslavnim manastirima. Za dve godine oduzeli su 179 od 190 sanduka zlata pritom zarobljavajući patrijarha Gavrila, jednog od najglasnijih zagovornika puča protiv Trojnog pakta. Kada je Italija kapitulirala (1943.) nacisti preuzimaju kontrolu nad zlatom sve do kapitulacije Nemačke (1945.), kada na scenu stupaju Amerikanci. Posleratnom restitucijom, zajedno sa opljačkanim zlatom iz borskog rudnika, istim samo obrnutim redoslednom, sve dragocenosti su takođe vraćene. Od preostalih 11 sanduka Nemci su pronašli 4, četnici 1, za 1 se zna da je ukraden, a 5 je nakon rata našla uporna OZNA. 

13010903_1205446669487391_8472709328999555372_n

“Na kraju sa priličnom sigurnošću možemo da ustvrdimo da je svako ponešto dobio od storije o zlatu; ili nešto zlata ili kakvu bajkovitu priču. Jedini koji je izgubio sve je kralj Petar kojem se pripisuje kukavički beg i monetarna pljačka nestale kraljevine. Izgleda da ni jedno ni drugo nije sasvim tačno sem u istoriji koju su napisali oni koji su pobedili.”

KORIŠĆENI IZVORI:

Beograd večiti grad: sentimentalno putovanje kroz istoriju – Aleksandar Diklić
Tajna kraljevskog blaga – Dušan Babac i Aleksandar Ognjenović


Ako niste do sada, zapratite našu Lifehacker.rs FB stranicu.


Milan Tasić

Autor: Milan Tasić