Da li je Džordž Orvel, pišući 1984., želeo da ukaže na to kakav će Svet postati ili na to kakav Svet jeste bio tada? Da li je hteo da na simboličan način prikaže stanje u Svetu neposredno nakon Drugog svetskog rata ili je pak imao nameru da nam približi svoje mračno viđenje sudbine ljudske vrste? Može biti da je uradio i jedno i drugo

1984. kao kritika društva

Najznačajnija karakteristika Sveta prikazanog u 1984. jeste protivrečnost. Ona je toliko prisutna i toliko korišćena da ništa što se u tom Svetu dešava nema smisla. Sama parola Partije koja je na vlasti glasi:

Rat je mir
Sloboda je ropstvo
Neznanje je moć

Orvel je čak i smislio reč koja bi sama sa sobom bila protivrečna, koja u sebi sadrži protivrečnosti i koja, samim tim, predstavlja ukidanje protivrečnosti – dvomisao. Koliko god ovo zvučalo banalno i smešno, pa samim tim i bezopasno, uopšte nije. Zamislite da postoji jedna reč koja označava ujedno i svetlost i tamu, ili bogatsvo i siromaštvo ili ljubav i mržnju. Kako bismo onda mogli da spoznamo svetlost ili bogatsvo ili ljubav, ako ne bi postojalo onog što im je suprotno? Ako bi sve to bilo jedno te isto, ako bi se granica između suprotnosti prosto izbrisala, ne bi bilo ničeg lošeg, ali ne bi bilo ni ničeg dobrog. Sve bi prosto bilo… tako kakvo je. Obično. Prosečno. Bez ikakvog značaja.

display-dummy-915135_960_720

Ono što je Orvel pokušao da nam objasni jeste to da se ljudima polako oduzima sve ono što ih čini ljudima; emocije, radoznalost, nagoni, zdrav razum… U 1984., ljudi su zapravo roboti, svedeni na najosnovnije potrebe. Oni su izvor radne snage i ništa više. Ali kako bi ijedna vlada ikada mogla da postigne tako nešto? Niko ne može da kontroliše baš sve. Pa ipak, postoji nešto što bi moglo biti najveći pokretač ljudskog delanja i ujedno najjače manipulaciono sredstvo – strah.

Još jedno Orvelovo predskazanje koje se nije u potpunosti ostvarilo jeste nastanak nekoliko (u knjizi konkretno tri) velikih, moćnih država koje se neprestano bore za moć i prevlast. Danas već postoji dosta paktova i saveza između mnogih država i obično se zna (mada ne uvek zvanično) koja šta radi i u čiju korist. Iako nam sama istorija kazuje da opstanak jedne velike i snažne države nije moguć (Rimsko carstvo, Sovjetski savez itd.) Orvel je prilično siguran u to da će se to kad-tad  uspešno ostvariti.

world-1264062_960_720

Zašto je, u knjizi, ova mogućnost maltene prikazana kao apokalipsa? Ona bi, između ostalog, značila neprestane ratove. Ako bi jedna država bila toliko moćna da zauzima trećinu planete i da dobija trećinu prirodnih resursa, naravno da se ne bi time zadovoljila; htela bi sve, isto kao i ostale. A opet, nijedna nikada ne bi odnela pobedu.

A kako ratovi utiču na ljude?  Oni proizvode upravo strah. Ako bismo ovo direktno preneli na događaje koji su u današnje doba aktuelni, kakva mislite da je svrha terorizma ako ne ta da stvori utisak da niko nigde nikad nije bezbedan?

I za kraj, tu je još jedan problem kome je Orvel posvetio veliku pažnju –  otuđenje i izolacija. Ljudi su, kao pojedinci, najslabiji kada su sami, kada su prepušteni sami sebi… Usled sveprisutne bede, usled straha, neprestane kontrole od strane vlasti i prevlasti tehnologije, međuljudski odnosi su izgbuili na važnosti.

window-1231894_960_720

Ipak, podsetimo se da je Orvelova 1984. preuveličan prikaz svega onoga što je pisca brinulo kada je opstanak Sveta i ljudi u pitanju. Može biti da su njegova predviđanja i njegova kritika previše mračna i pesimistička, a opet, koliko je Svet zaista daleko od svega toga?

 “Cilj moći je moć” – Džordž Orvel

Ako vam se dopao članak, na sličnu temu možete pročitati još:

Da li je 1984. blizu? (I deo)

Političko-medijska manipulacija građana: Kako nas kontrolišu?

Otac propagande – Edvard Bernajs

Farenhajt 451

 

 

Tamara Stojanović

Autor: Tamara Stojanović