„Prvo beogradsko trkalište bilo je uređeno na mestu iza groblja, pored Carigradskog druma, gde su tada priređivani vašari. To je prostor na kome se danas nalaze: deo Bulevara revolucije, Pravni fakultet, hotel ‘Metropol’, Tehnički fakultet i niz zgrada u Ulici 27. marta… Trkačka staza bila je u obliku elipse, dugačke oko 1.350 m. Linija starta i cilja je bila na Carigradskom drumu, u visini Kneževe počasne tribine pored koga je bila tribina za gledaoce. Konji su kretali u pravcu Vukovog spomenika, a zatim skretali prema Ulici 27. marta. Potom bi obišli krug, ponovo izbili na Carigradski drum i stigli do tribine.“ – piše Živojin Jovanović, hroničar najstarijeg sportskog objekta u Beogradu.

U istoriji je zabeležen datum 14. april 1863. godine kada su knez Mihailo Obrenović i vlada organizovali prve konjičke trke u prestonici Srbije. Od tad, pa sve do početka 20. veka ovaj sport je u Srbiji prešao dug i trnovit put – uvek se nalazeći negde između slavljenja i neprihvatanja. 1890. godine osnovano je Dunavsko kolo jahača, a hipodrom je premešten na mesto današnje železničke stanice (tzv. Bara Venecija). Već sledeće godine, ponovo je izmešten, ovog puta na Banjicu. 

    Beogradski hipodrom nekada

1905. godine Vladislav Ribnikar, osnivač lista „Politika“, založio se za izgradnju stalnog hipodroma kako bi ovaj sport još više zaživeo i njegov predlog nije prošao nezapaženo. Ministar narodne privrede Jaša Prodanović ustupio je Kolu jahača zemljište kod Careve ćuprije 1912. godine. 

careva-cuprija

                                                                   Careva ćuprija

Šta je, zapravo, Careva ćuprija? Ona predstavlja zaostavštinu „starog“ Beograda kog više nema, ali i dalje postoji u vidu stajališta na liniji tramvaja koja vodi od grada ka Topčideru. Nekada je tom ćuprijom prolazio glavni put koji je bio veza između mnogih delova Beograda, a ni dan danas se ne zna koji car je tu ćupriju izgradio. 

fdsfsdfds

                                                        Beogradski hipodrom danas

Ukazom kralja Aleksandra od 15. novembra 1920. godine Dunavskom kolu jahača ovo zemljište ustupljeno je na korišćenje potpuno besplatno na period od 75 godina, dok im je nacionalizacijom oduzeto 1949. godine. Godine 1921. na Hipodromu je održan prvi galopski derbi i prva trka Beograda koji od tada postaju tradicija. 

Od 1949. godine beogradski Hipodrom više puta je menjao naziv i samu delatnost, ali konačno 29. februara 2008. menja oblik organizovanja u JP „Hipodrom Beograd“.

Aleksandra Milosavljević

Autor: Aleksandra Milosavljević

Student psihologije. Pisac u pokušaju. Čovek u pokušaju.
Ono između je manje važno.