Nakon što smo vas u prvom delu teksta upoznali sa (ne)postojanjem Da Vinčijevog koda, kog je on navodno ostavio zapisanog u svojim najpoznatijim delima i na taj način se postarao za širenje “izvornog Hristovog učenja“, vreme je da zađemo malo dublje u ovu temu i zapitamo se koliko zapravo ima istine u ovim tvrdnjama. Gnostička shvatanja hrišćanstva svakako nisu bila toliko popularna do objavljivanja knjige Dena Brauna “Da Vinčijev kod“. Dobar marketing postarao se za popularizaciju ove teorije i mnoge ljude uverio u njenu istinitost. Ipak, postoje osnovane sumnje da je čitava teorija (zavere) zapravo zasnovana na fikciji i mašti pisaca određenih dela.

Već smo spomenuli da okosnicu ove teorije čini tvrdnja da je Marija Magdalena zapravo bila Isusova žena i da je on sa njom imao dvoje dece. Osim toga, gnosticizam stavlja akcenat na Marijinu ulogu u širenju Hristovog “Puta ljubavi“, koji propoveda ljubav između svih živih bića, bez ograničenja. Ovo bi moglo biti prilično problematično za katolički ogranak hrišćanstva jer, kao što znamo, oni svojim sveštenicima nalažu život u celibatu, a prema Putu ljubavi i oni imaju jednako pravo na telesna uživanja. Sem toga, Marija Magdalena hrišćanskom svetu je poznata kao bludnica koja se pokajala nakon što je primila Hristovo učenje i za taj svet nepojmljivo je da je Marija bila dostojna Isusa Hrista.
Mada se zastupnici gnosticizma pozivaju na različita jevanđelja kao dokaze (pogotovo na jevanđelje same Marije Magdalene) njihovo postojanje nije sigurno. Ime Marija u Svetom pismu pominje se više puta, a najpoznatije su Marija Magdalena i Bogorodica Marija. Teolozi koji su se bavili proučavanjem Svetog pisma tvrde da je veoma moguće da je Marija Magdalena greškom prozvana bludnicom i da je to učinio papa Grgur I u VI veku, tumačeći ovaj dokument i zamenivši Mariju Magdalenu sa jednom drugom Marijom, koja se nigde više ne pominje. Osim toga, Marija potiče iz grada Magdale (po njemu je dobila ime) koji je, navodno, povezan sa prostitucijom. Dakle, moguće je pobiti sam početak teorije, a to je da je ona bila bludnica koja se pokajala i primila Hristovo učenje. Možda je bila jednostavno jedan od njegovih učenika, kao i mnogi drugi?
tajna
Osim toga, mnogi autori (Ketlin MekGovan, autorka “Princa pesnika“ i “Knjige ljubavi“) brzopleto su se pozivali na istoriju veštičarenja, povezujući je sa kultom Marije Magdalene. Veštičarenje i bavljenje crnom magijom zapravo su pojmovi koje je katolička crkva izmislila kako bi se obračunala sa Marijinim sledbenicima. Sve žene crvene kose spaljivane su bez provere na lomači jer su smatrane vešticama, naročito zbog toga što se verovalo da je sama Marija Magdalena imala crvenu kosu (možda je baš ovo poslužilo kao inspiracija za lik Melisandre u “Igri prestola“, hm?).
Gnostičke zajednice takođe se pozivaju i na postojanje “Knjige ljubavi“ (Libro rosso) u kojoj je, prema njihovom verovanju, zapisano Hristovo učenje, a koju su njegovi i Marijini potomci prenosili s kolena na koleno. Ova knjiga putovala je vekovima kroz Italiju i Francusku, dok je katolička crkva pokušavala ili da je uništi, ili da prikrije njeno postojanje i spreči širenje ovog učenja. Međutim, jedna od najneobičnijih tvrdnji jeste ta da je svako doba imalo svog Princa pesnika – Isusovog potomka izabranog da nastavi lozu zajedno sa ženom koja je bila poput Marije Magdalene i na taj način prenese učenje dalje, a jedan od najpoznatijih bio je, navodno, Lorenco Mediči. Porodica Mediči poznata je po tome što je podržavala umetnost u renesansno doba (tzv. mecene) i na taj način je učenje preneto i Leonardu da Vinčiju i Mikelanđelu (prema ovoj teoriji on je Sikstinsku kapelu oslikao po uputstvima Princa pesnika).
Nakon toga, Leonardo slika Tajnu večeru, na kojoj odmah kraj Isusa ne predstavlja jednog od apostola već samu Mariju, njemu najbližu i najverniju.
Sve ove tvrdnje, naravno, nisu dovoljne da potkrepe teoriju koja stoji na ovako staklenim nogama. Svaka od njih se može pobiti, što ćete još jednom videti u poslednjem delu teksta, ali neosporno je da je napravila pravi “bum“ među teolozima. Čak su i neki od njih bili skloni da podrže gnostičko učenje, dok je svet naučen da prihvati ono što mu se servira reklamom. Ali, zabranjeno voće je najslađe, tako kažu. Adam i Eva su bili u prilici da ga iskuse, pa možda su i Isus i Marija Magdalena, ko zna?
Aleksandra Milosavljević

Autor: Aleksandra Milosavljević

Student psihologije. Pisac u pokušaju. Čovek u pokušaju.
Ono između je manje važno.