Živimo brzo, u vremenu vladavine društvenih mreža, gde je gotovo nemoguće sačuvati privatnost ukoliko imate profil bar na jednoj od njih. Facebook, instagram, twitter, snapchat samo su neke od društvenih mreža koje svakodnevno koriste milioni ljudi širom sveta, uz aplikacije poput whatsapp-a i viber-a. Aktivacija profila na svakoj od njih od vas zahteva osnovne lične podatke, poput imena i prezimena, datuma rođenja, mesta življenja, broja telefona, kao i postavljanje svoje fotografije kako bi vas ljudi mogli “prepoznati“. Da li je ovo zaista toliko bezazleno kako nam najčešće deluje?
 

U početku, kada se tek pridružimo nekoj društvenoj mreži, obično kažemo sebi: “Ja ću to samo malo, da izbacim neku sliku i iskomentarišem prijateljima…“ Vremenom, to “malo“ se pretvori u mnogo – dok nas facebook neumorno ubrzava, aktivirajuću opcije poput statusa o tome šta jedemo, gde putujemo, šta slušamo ili čitamo.
 
intima
 
 
Osim što sebe na neki način dovodimo u opasnost preteranim deljenjem ličnih podataka po društvenim mrežama, zaboravili smo na intimu. Na facebook i instagram postavljamo fotografije svojih prijatelja, dečka/devojke, kućnih ljubimaca, nas kada smo bili mali … sve to zarad lajkova, a otkad je facebook ubacio opciju reakcije na objavu, i zarad te reakcije. Ako imamo preko 50 lajkova, to može nekad i da nam popravi dan, a neretko se dešava da objave sa malim brojem lajkova obrišemo.
 
Šta nas navodi na to da lične stvari kačimo na društvene mreže? Jedna od teorija jeste da je u pitanju egzibicionizam – želimo da se istaknemo, budemo viđeni i da nas naši prijatelji pohvale. Zbog toga postoje i različite vrste fotošopova i editora za fotografije – pravilo je da se nijedna fotografija ne izbaci pre nego što ne prođe strogu selekciju i obradu u različitim programima. Sem toga, život smo preselili na društvene mreže – sa prijateljima se čujemo preko messengera, jer era SMS-a i telefonskih poziva odavno je završena, facebook pruža opciju korigovanja ljubavnog statusa pa čak i označavanja osobe sa kojom smo u ljubavnoj vezi, što našim virtuelnim prijateljima pruža podlogu za komentarisanje. Gotovo da ne postoji nešto što ne možete objaviti na nekoj društvenoj mreži!
 
Pa gde je u svemu tome intima? Verovatno se izgubila negde između komentarisanja slika na facebook-u i fotografisanja za tu istu objavu. I sigurno vam se učinilo da gotovo da nemate više toliko privatnih stvari i trenutaka kao pre društvenih mreža – danas se sve šeruje, lajkuje i komentariše, inače kao da se nije ni dogodilo. Da li društvene mreže imaju i dobru stranu? Verovatno da da, između ostalog omogućuju nam da upoznamo ljude iz različitih krajeva sveta i da održavamo kontakt sa onima koji su iz nekog razloga daleko od nas. Loše je to što su preuzele primat u našim životima, polako ali sigurno, i što će mnoge generacije bukvalno odrastati uz njih i neće znati ni za šta drugo. Sve dok nam je prva stvar na pameti nakon što otvorimo oči da uđemo na face i pogledamo notifikacije, ili pogledamo koliko lajkova ima naša poslednja slika na instagramu – nećemo uspeti da povratimo privatnost i kažemo „Hej, ovo je zapravo moje i samo moje!“
 
Mora da postoji ono što pripada samo nama i nama bliskim ljudima, ne čitavom svetu i Šećerbegu da sa time radi šta on hoće. Ili onome ko je osmislio snapchat. Svejedno. Zadržimo uspomene za sebe i živimo život u sadašnjosti, uživajmo u svakom proživljenom trenutku, bez štrecanja oko toga da li smo to slikali za instagram ili ne.
Aleksandra Milosavljević

Autor: Aleksandra Milosavljević

Student psihologije. Pisac u pokušaju. Čovek u pokušaju.
Ono između je manje važno.