Dobar dan dragi sugrađanine. Kako ide? Kako faks? Nije kao da nekog zanima, ljudi su se udaljili jedni od drugih, od prirode, ništa nije kao što je bilo… Vremena se menjaju, nekad mi stvarno treba dan od 25 sati. Osećam se kao da nisam sa ove planete, stvarno. Bilo bi baš kul kad bi neki vanzemaljci došli i odveli nas, a ostavili one što mi se ne sviđaju, kao na primer tebe. Ili nek’ nam vrate Elvisa, Haseta, Brus Lija, a evo im silikoni, atomska i CIA. Ustvari, Elvis je bio vanzemaljac, tako da nek odluči sam hoće li da se vrati.

elvis

Elvis voice: Thank you, thank you very much.

Da pređem na stvar: Mars. Ove godine se u naučnom svetu raspravljalo o njegovim mineralima. Zbog nekih određenih nađenih na meteoritima sa crvene planete, postoji osnova za pretpostavku da je život potekao sa nje. 2013. godine je izašla i knjiga doktora ekologije Elisa Silvera koji dokazuje da su ljudi zapravo došli sa Marsa. Odnosno, da smo na Zemlju došli kao kompletni, moderni i emancipovani homo sapiens. Nemojte da podgrevate teorije da su vanzemaljci sagradili piramide i da reptoidi postoje. Evo zašto:

Ljudi ne vole divlju hranu, smeta im jako Sunce i imaju puno hroničnih bolesti

Sve iz podnaslova je tačno. Ljudi ne vole divlju hranu. Nije toliko tačno da je ne volimo, koliko da je ne jedemo. Ne jedemo je jer smo pripitomili ogroman broj biljnih i životinjskih vrsta. Sada nam jednostavno nije potrebna. Ja volim divlju hranu. Verujem da je mnogo vas probalo divljeg zeca, divlji kesten, pečurke iz šume ili bar salatu od maslačka. Koliko vam se to zapravo nije dopalo? Čak i da se nekome gadi – stvar ukusa, nisu svi u istom sosu.

vanzemaljac-3

Sa druge strane, pitomo mleko i mirođija me teraju da pozelenim. -Ta nemojte kasti!

Smeta nam jako Sunce. O, da, smeta nam. Dr Silver kaže da pogledamo bilo kog guštera jer oni kao Zemljani mogu da borave izloženi Suncu koliko god žele. Ljudi sa druge strane, mogu to maksimalno dve nedelje, a onda će im biti lakše da ih pregazi autobus. Zašto ovo nije relevatno za potkrepljivanje činjenice da nismo sa Zemlje? Recimo da su gušteri gmizavci. Koja je zajednička osobina gmizavaca? Telesna temperatura im zavisi od okoline. Verujem da biste nekog čoveka nazvali moralnim gmizavcem, ali mi smo sisari. Sisari su, pa, složeniji od gmizavaca i sami regulišemo svoju temperaturu. Naša je normalna oko 36 stepeni po Celzijusovoj skali. Pogodili ste, tako je i sa ostalim sisarima naših dimenzija. Stanje pregrejanosti je loše po nas, pa ga se klonimo. Doduše, neki samo ne žele da zamene svoj aristokratski ten zemljoradničkim.

Puno hroničnih bolesti? Odmah dođe. Imam alergijski bronhitis na neku komponentu vlage. Da sam rođena pre 10 hiljada godina, moja bebeća pluća verovatno to ne bi izdržala. Umrla bih i genetski kod za alergijski bronhitis na vlagu se ne bi prenosio. Srećom u današnje vreme se drogiram Spalmotilom, pa je sve ok. Još u vreme moje prababe, mnoga deca nisu preživljavala. Ona nema nikakvih problema, mislim da je otporna na metke. Danas medicina spasi svako dete, tako da se loši geni sve više prenose. Druga stvar koja utiče na hronične bolesti je okolina. Za 200 godina smo došli do neverovatnog nivoa zagađenja i tehnologije kojima se naša tela i psihologija još nisu prilagodili.

Slažem se sa Silverom da možda ne postoji 100% zdrava osoba u njegovoj okolini, ali one ipak postoje. Ne može se za sklapanje teorije gledati uža okolina i konkretno samo moderan čovek u prelaznom dobu.

Teškoća porođaja, loša leđa i razlika u genetici

Eh, porođaj je težak. Dok majke uglavnom vole svoju decu kakva god da su, dr Silver ih podmuklo iskorišćava. Šalim se, ovo bi zapravo i mogao da bude argument u njegovu korist. Ipak, kreacionizam je na snazi u Vatikanu, a evolucija obožava veliki mozak. Veliki mozak traži veću lobanju. Ostatak tela novorođenčadi isto postaje veći, ali verujem da je to zbog današnje ishrane. Postoje mnogi slučajevi žena koje su prirodnim putem bez problema iznele mnogo veće bebe nego što bi mogle u opštem slučaju. Da ne budemo na rekla-kazala, stvarno mnoge i imaju problema sa porođajem. Koliko god da je Silveru čudna ova činjenica, ne zna se kako mu tačno ide u prilog, čak i da zanemarimo ishranu i favorite evolucije.

joda

Jedan usporiti mora da

Bolovi u leđima jesu česti. Mnoge mlade osobe zapravo imaju problema sa ovim stubom. Elis veruje da je ovo zato što smo evoluirali na planeti sa drugačijom gravitacijom. Možda. Sa druge strane, vrlo je moguće da se još nismo navikli na uspravan život. Hodamo na dve noge tek nekoliko miliona godina. Ljudi su se uspravili od lučne, do kičme u obliku latiničnog S.

Postoji li zapravo razlika u genetici? Postoji. Ljudi imaju dodatna 223 gena koje nismo „dobili“ evolucijom. Mnogi bi rekli da je to zbog inteligentnog dizajna. Možda je neka sila izvršila nad nama genetski inženjering. Međutim, istraženi živi svet ima sličan problem. U mnogim vrstama se javljaju neobjašnjivi geni koji se ne mogu objasniti mutacijama. Iako je ovo tačno, stvar je u tome što ne možemo odmah da nagađamo o superinteligentnim bićima ili silama koje vrše korekcije nad Zemljanima ili da nismo odavde. Moguće je, ali je isto moguće da postoje neki prirodni mehanizmi koje još uvek ne razumemo, a objasnili bi ovu pojavu. Sa druge strane, naša sličnost sa gorilama je oko 99%, dok se međusobno u genetskom kodu razlikujemo za 0,5%. Sve ovo ukazuje da borba protiv prirodnog toka događaja i nije baš najbolji izbor.

Nepripadanje, uništavanje Zemlje i dan od 25 sati

vanzemaljac-5

Po eksperimentima iz pećine 60-tih i 70-tih godina prošlog veka, ljudima odgovara dan od 25 sati. Super, dokaza sam! Žao mi je Silvere, nije baš tako jednostavno. Eksperimenti u pećini su dizajnirani tako da je jedina svetlost veštačka koju subjekat podešava. Ispostavlja se da je to bilo dovoljno da se poremete rezultati samog eksperimenta. Novo istraživanje, odrađeno 1999. godine kaže da je cirkadijalni ritam za svaku osobu specifičan i da se u proseku zadovoljava danom od 23,5 do 24,5. Pokazalo se da je oko 25% prilagođeno na manje od 24, a ostalih 75% spada u ovih 0,5 iznad 24 sata.

Uništavanje Zemlje je naša karakteristika. Bar je postala u poslednje vreme. Konstantno se trubi o tome. Konstantno se priča o nekim teorijama gde je sve oduvek planski rađeno. Nijedan korak nije naš i te fore. Elem, ovde objašnjenje leži u filozofskom razmatranju. Zamislite naše početke. Prvi čovek, (kao u Kjubrikovom filmu) uzima granu, oseća moć nad ostalim primatima i uviđa da ona može da se koristi kao oruđe. Mislim da nam je to u prirodi. Slučajno pronađemo nešto, vidimo šta sve može sa tim da se uradi i GREŠIMO, GREŠIMO, GREŠIMO… Grešimo dok ne uvidimo kako da ispravimo grešku. Nismo svemogući i normalno je da ne možemo da vidimo uvek iznad situacije. Želimo bolji i sigurniji život, kao i svaka druga vrsta. Razlika je u tome što imamo ruke. Postavka nije ovako jednostavno, dosta je sve složenije danas. Sigurno je istina daleko od toga da planski i namerno uništavamo Zemlju.

vanzemaljac-2

Elis navodi i da smo došli s Marsa jer se mnogi ljudi ne osećaju kao da su sa ove planete. Dragi čitaoče, da li se zaista ne osećaš kao da si sa ove planete ili je to metafora? Da li bi to rekao//la zvaničnom istraživanju? Da li smatraš da je tvoj subjektivni osećaj relevantan za ovu priču?

Možda i misliš da jeste. Možda i jeste. Osećaji se nekada ne mogu definisati rečima. Poenta da mi još dosta toga ne znamo i ne razumemo. Činjenica je da se nismo prilagodili svetu koji nas okružuje. Mislim na psihičko prilagođavanje. Tek oko 200 godina živimo ovako. Naša krv ključa za trčanjem i drvećem, a mi sedimo u zabetoniranom prostoru i radimo minimum 8 sati dnevno na jednom mestu. Možda se još nismo skroz ni prilagodili na više procese razmišljanja i rezonovanja. Možda polako prestajemo da budemo društvena bića. Beograđanin sigurno neće umreti ako ne bude u „čoporu“. Preživećeš. Postoje službe obavezne da ti pomognu oko svega, čak iako nemaš prijatelje. Nesreća je društvena tvorevina. Osećaj pripadanja je društvena tvorevina. Koliko god se neko osećao strancem, rešenje ne leži izvan.

Da li je lakše prihvatiti da nismo odavde? Jeste. Lakše je prihvatiti da postoji nada da je težak život farsa. Da će biti okončan negde. Da smo posebni, da nismo prljavi kao svinje ili nilski konji. Ne znam da li je nekome to strašno ili ne, ali nije dobro voditi se poluistinama i pisati doktorate na tu temu. Dolazimo u miru!

Marija Brzić

Autor: Marija Brzić

Ja sam u izvesnom smislu nešto između Boga i ničega.

marija@lifehacker.rs