Leonardo da Vinči (1452-1519) bio je italijanski renesansni slikar, vajar, arhitekta, inženjer i pronalazač, a brojna zapažena dela u svakoj od navedenih oblasti donela su mu istorijsku slavu. Čovek koji je prvi skicirao tenkove, robote i različite vrste oružja, onaj koji je naslikao verovatno najpoznatiji portret u istoriji slikarstva, „Mona Lizu“, onaj koji je izvajao jednu od najpoznatijih skulptura u čitavom svetu („Gran Cavalo“) danas je možda najpoznatiji po kontroverznom otkriću koje je uzdrmalo hrišćanski svet kada je prezentovano javnosti i pitanju na koje još uvek nemamo odgovor – koje je bilo pravo Isusovo učenje?

Pravo je pitanje da li je Leonardo uopšte imao nameru da svojim delima prenosi neke religiozne poruke, ali kako je ova teorija zavere novijeg datuma, istinu nikad nećemo ni otkriti. Ipak, interesantno je koliko je javnost bila zaokupljena (a i dalje je) onim što je jedna od najpoznatijih i najlepših Leonardovih slika navodno skrivala. Istina o „Tajnoj večeri“ iz temelja je poljuljala učenje koje je rimokatolička crkva vekovima tako brižno negovala – Isus Hrist je stradao zarad nas ljudi i našeg spasenja, i svojom smrću zapravo je postao besmrtan. On nikada nije grešio, nije naneo ikome zlo, i kao sin Božiji posvetio je svoj život širenju mira, dobra a sve to pod okriljem hrišćanskog učenja. I što je najvažnije, nije uživao u ovozemaljskim porocima, a katoličko učenje pod time je podrazumevalo, možda najviše od svega, da Isus nije bio oženjen i da u tom smislu nije imao porodicu. Ovo je samo jedan od temelja katoličkog hrišćanstva koji nije ostao imun na tajnu „Da Vinčijevog koda“.

da vinči

Kada kažemo „Da Vinčijev kod“, prvo na šta većina ljudi verovatno pomisli jeste bestseler roman Dena Brauna pod istim imenom. I istina je, Den Braun je u svom romanu manje-više detaljno analizirao poruku Leonardove slike „Tajna večera“ ali još uvek ni izbliza nije obuhvatio sve ono što je zabeleženo o ovom istorijskom fenomenu. Zapravo, pod da Vinčijevim kodom se podrazumeva tvrdnja da je da Vinči bio jedan od renesansnih umetnika koji je čuvao tajnu Hristovog učenja i utkao je u svoja dela kako bi bila prenošena budućim hrišćanima. „Tajna večera“ oslikava Mariju Magdalenu, jednog od Isusovih sledbenika, a koju je on prethodno naveo da okaje svoje grehe i spozna vrednost hrišćanskog učenja, kao prvu do njega i, što je sigurno najskandaloznije – kao njegovu ženu. Marija Magdalena na ovaj način predstavlja oličenje pravog Hristovog učenja, kao nekadašnja bludnica i žena sumnjivih moralnih načela, ona je istinski dokaz da su njegovo učenje i put ljubavi ispravni. Osim toga, kao njegova supruga i majka njegove dece, ona je garantovala sigurnost da će Isusovo učenje, u slučaju da ga svi sledbenici napuste, imati ko da prenese dalje.

Interesantno je da, koliko god se hvalila svojom liberalnošću, hrišćanska crkva nikada nije bila u stanju da ovu tvrdnju uzme kao istinitu, pa čak ni da određene aspekte svog učenja na osnovu nje preispita. I danas se smatra neprihvatljivim da je Isus oženio Mariju Magdalenu, da je ona a ne Petar ustoličila hrišćansko učenje i bila okosnica vere nakon njegove smrti i ličnost oko koje su se apostoli i sledbenici okupljali. Nijedna verzija hrišćanskog učenja, sem možda određenih gnostičkih hrišćanskih crkava, ne priznaje ovo kao istinu.

Leonardo da Vinči je, nesumnjivo, bio genije, ali ostaje nepoznato da li je on zaista bio pripadnik ogranka rimokatoličke crkve koja je poštovala Mariju Magdalenu kao boginju, i smatrala nju i njenu decu za glavne naslednike Isusovog učenja. Put Ljubavi, naslov Isusovog učenja koji se može naći u mnogim knjigama, kako naučnim tako i fiktivnim, prenosio se s kolena na koleno i poštovan je tajno, dok su oni koji su javno ispovedali ovo učenje vekovima bili žigosani od strane katoličke crkve. Koliko istine ima u svemu ovome? Da li da Vinčijev kod i Libro rosso (ekvivalent Svetom pismu prema ovom gnostičkom učenju) zaista postoje? Da li je Leonardo tajno ispovedao ovo učenje ili je bio samo običan slikar?

Aleksandra Milosavljević

Autor: Aleksandra Milosavljević

Student psihologije. Pisac u pokušaju. Čovek u pokušaju.
Ono između je manje važno.