Sećate li se lekcija iz filozofije? Kroz bar 2500 hiljade godina istorije postojala je disciplina koja se bavila ljubavlju prema mudrosti. Filozofija se vremenom rascepkala, pa su nastale razne druge oblasti koje se bave sveopštim posmatranjem sveta. Verovatno znate da nabrojite bar tri filozofa stare Helade, ali šta biste rekli ako vas neko pita o filozofiji našeg doba?

Ovim momentom istorije vlada takozvana savremena filozofija. Nastala je krajem 19. veka i obuhvata profesionalizaciju, analitičku i kontinentalnu filozofiju. Uglavnom se vezuje samo za zapadnu kulturu, ali se može reći da i u ostatku sveta vladaju slični pogledi.

Danas se čini da je od ove tri noge ostala samo jedna – profesionalizacija. Sa druge strane, nju teško možemo nazvati filozofijom zbog same njene definicije. Verujem da su usled profesionalizacije filozofi zapravo gurnuti u stranu. More informacija i novih otkrića ne ostavljaju puno prostora iza sebe u konstantnom trku. Zbog toga često danas ulogu filozofa preuzimaju popularizatori nauke, pisci iz raznih oblasti, ili čak sami naučnici, uglavnom fizičari ili sociolozi. Možda je danas zapravo i nemoguće biti filozof upravo zbog profesionalizacije.

Ipak, u ovom našem uređenom haosu se dešavaju stvari, pa se tako i na polju onoga što bismo mogli zvati, u određenim granicama filozofijom, dešava svašta.

Davne 2012. godine bila sam slušalac predavanja Share Conference u Beogradu. Dosta toga sam zapamtila, dosta toga sam naravno pozaboravljala, ali mi je jedan susret i informacija privukao pažnju. Znala sam da će na konferenciji predavati Brus Sterling i naravno, kao svaki tinejdžer odvažih se da odem da se upoznamo. U toku razgovora bili su mi preporučeni rad, lik i dela dr Rejčel Armstrong.

Dr Rejčel Armstrong je profesorka Univerziteta Njukesl. Zašto je ona filozof našeg i osnivač filozofije sledećeg doba? U njenom radu se ogleda interdisciplinarnost. Pored velike izmešanosti zastupljenih naučnih disciplina, prisutna je i u medijima gde objašnjava svoj rad. Takođe, ono što je zapravo najzanimljivije od svega, ona razmišlja i pristupa našem obitavanju sa praktične strane, ali tako da to budu potpuno novi pojmovi, materijali i načini života.

 Filozofija – Black sky thinking

 

Da bismo pojasnili ideju ovog načina razmišljanja, moramo pomenuti i razjasniti one pređašnje. Postoje linearno (straight line thinking) i „plavo nebo“ (blue sky thinking). Straight line thinking se zasniva na logici i jasnoći. Kao što samo ime kaže, ovim načinom razmišljanja se odlikuju oni čije misli idu redom, odnosno prelaze od jedne tačke do druge „pravom linijom“. Mislioci plavog neba su oni koji pokušavaju da nađu potpuno nove ideje. Prevazilaze se trenutna uverenja, ali se i dalje podrazumeva da možemo pretpostaviti krajnji ishod našeg sadašnjeg delanja u budućnosti. Za razliku od ova dva, black sky thinking prodire iznad plavog neba. Predstavlja pojavu da individualac ili grupacija razmišlja o budućnosti ili nekom projektu na taj način da ne zna krajnji ishod, ali razmišlja u sadašnjosti i radi na tome dok ti isti pojekti imaju efekta i uticaja na sadašnjost, odnosno da rad ima trenutne efekte. Izlazi se na teren nepoznatog, utiče na druge ljude i na neki način se motiviše time što je budućnost nepredvidiva.

Black sky thinking i projekti

 

Filozofija black sky thinkinga, odnosno, njen koncept je takoreći prerastao u organizaciju. Sarađuje se sa mnogim brendovima, organizacijama, firmama koje dele ovaj način mišljenja. To ne moraju biti samo projekti isključivo u vezi sa prirodnim naukama. Rejčel sarađuje i sa umetnicima i arhitektama. Postoji čak i nagrada koja se dodeljuje pojedincu koji da doprinos u istraživanju međuzvezdanog putovanja i potpuno novih i nezavisnih ideja. Glavni koncept može stati u Abdelnurovu rečenicu: „Nemoj misliti van kutije, misli kao da kutija ne postoji“ („Don’t think outside the box. Think like there is no box“).

Vrlo zanimljiv projekat koji je proizašao iz ove „škole“ je živa arhitektura. Šta je živa arhitektura? Pa, to je neka vrsta oblasti izučavanja novih „živih“ materijala od kojih bismo gradili domove, mašine za potrebe transporta, kako na Zemlji, tako i u međuzvezdanom prostoru.

Živa arhitektura se zasniva na tome da je današnji način korišćenja materijala za izgradnju neodrživ. Uzimanje materijala iz Zemlje, zatim njihovo pretvaranje u materijale za gradnju i na kraju izolacija zgrada od prirode nije održiva. Naravno, živimo tako sve ovo vreme, međutim, filozofija black sky thinga – zašto bismo radili nešto ako verovatno ne moramo – se bavi upravo iznalaženjem novih načina života.

Ono o čemu je reč je o novim materijalima. Ovi materijali ne moraju sadržati dnk, kao na primer protoćelije, ali se pokušava i rad sa bakterijama. To znači da bismo imali mogućnost da koristimo materijale koji se sami obnavljaju, pokazuju osobine živih organizama kao što su rast, razvoj, samoobnavljanje, senzitivnost i deoba. To znači da bismo imali bolju komunikaciju sa okolinom u vidu razmene štetnih gasova, toplote ili uopšte energije u bilo kom obliku i sve to u našu korist. Posebno bi pomoglo recimo u očuvanju kuturnih spomenika, čak i u obliku gradova, kao što je Venecija.

Marija Brzić

Autor: Marija Brzić

marija@lifehacker.rs