“Da li je moguće vratiti se prirodi?“ ili bi možda trebalo preformulisati u “Želimo li da se vratimo prirodi?“. Često čujemo kako je ovaj svet osuđen na propast. Ovo nije samo zbog toga što su ljudi kivni na život. Nameće se mišljenje da su ljudi postali zli, nezainteresovani, neprirodni, nemoralni, nezdravi i sve to zbog tehnologije, sistema, pogrešnih ideologija, bežanja sa sela, itd.

Povratak

Pod povrtakom u prirodu podrazumevam odlazak u samostalno življenje u prirodi, zasnivanje komuna na mestima udaljenim od modernog društva ili povratak na selo. Postoje ljudi koji su odlučili da svoj život učine ovakvim. Postoje priče, čak je i film „Into the wild“ zasnovan na jednoj gde se pojedinci izdvajaju od društva. Oni odbijaju da koriste monetarni sistem, rade za hranu/odeću/lek, love, beru biljke, snalaze se… Postoje naravno i čitave komune koje tako žive, slobodno, dele dobra i znanje među sobom. Postoje i dalje ljudi koji žive u selima, a postoje i plemena koja se ne zamaraju toliko dobrima moderne civilizacije. Kada govorimo o tome ko šta može, mora se uzeti, bar hipotetički, neki reprezentativni uzorak. Ovih nekoliko stotina hiljada ljudi ili čak milion, to za cifru koja obuhvata milijardu ljudi, za par godina 9 milijardi, ulazi u okvire greške.

Drugim rečima, niko stvarno nije primoran da živi trenutnim načinom života. U jednom trenutku čovek je podigao granu i shvatio da je može iskoristiti kao oruđe. Od tada, živimo i radimo ka olakšanju i poboljšanju sopstvenog života. Istina, ne izmišlja svaki čovek novu mašinu za rad. Svaki čovek svojim radom doprinosi poboljšanju međusobne zavisnosti. Ako sam trenutno student, ja učim da bih jednog dana prodala svoje znanje i (u najgorem slučaju) jednog dana pravila sapune. Mada, možda mi život pretvori u Fight club, pa poznavanje sapuna i ne bude toliko loše. Pekar koji pravi hleb će imati sapun jer ne može svake nedelje sebi da ga pravi, a ja ću imati hleb. To je uprošćeno kako civilizacija funkcioniše.

Da li je moguće?

Da je moguće za pojedinca, već objasnih – postoje primeri koji potvrđuju da je moguće. Tužna činjenica je ta da to što se Bil Gejts obogatio bez diplome ne znači da će i preostalih 7,5 milijardi.

Civilizacija će se teško sama od sebe vratiti unazad. Postoji male stvari koje se nazivaju medicinom i farmacijom. Kada se posečemo u šumi, slomimo nogu, dobijemo čak i fatalnu ranu, vrlo često nas medicina spašava. Da nije farmacije i dalje bismo umirali od tuberkuloze, mnogi od zapaljenja pluća. Sa raznim virusima, mnogi ne bi ni dočekali da umru od prehlade. Ovom tehnologijom se spašavaju životi novorođenadi koja nikada ne bi preživela u prirodi. Šta mislite koliko bi dogurao neko sa astmom? Koliko bi neka gojazna osoba bila u stanju da se odbrani od potencijalnih predatora? Ovde u velikoj meri spada i lična higijena koja bi bila poprilično ugnjetena strana.

Moguće je da se vodimo čuvenim mišljenjem da babe u selu sve doznaju. Da li tvoja baba lako i brzo može da sazna ko je bio prvi predsednik Indije? Da nije interneta, koliko često bi se čuo/la sa prijateljem iz Japana? Da nije modernog transporta, koliko bi mu vremena trebalo da dođe da te poseti? Kolika je šansa da bi uopšte imao/la prijatelja iz Japana? Zavisni smo od Fejsbuka/mobilnog telefona? Ne sećam se da je tehnologija birala da bude korišćena. Sociološke prilike i statusni simboli su u neku ruku deo prirode jer smo ih mi stvorili. Možda oni i jesu loši po psihu, ali ko kaže da se iste ovakve međuljudske prilike ne bi ponovo stvorile?

Suštinski, skoro sve blagodati koje danas uživamo ne bismo. Bilo bi vrlo teško baviti se bilo kojom umetošću koja ide napred. Bez električne energije bismo živeli u skladu sa planetom, ali ne bismo imali sve ove pogodnosti. Cilj je ići napred, izvan ovoga sada, a ne unazad. Naći način da se živi sa svime prisutnim danas. Naravno, osim ako nekome to lično odgovara.

Šta bilo koga sprečava da ode ako želi i koliko su to jaki razlozi? Zašto neko želi da ode i koliko su to jaki razlozi? U slučaju da stvarno želiš takav život, a iz bilo kog razloga ne možeš – nadaj se nekoj kataklizmi, tada je moguće da ćemo se vratiti prvobitnoj zajednici.

Marija Brzić

Autor: Marija Brzić

Ja sam u izvesnom smislu nešto između Boga i ničega.

marija@lifehacker.rs