Bu! Nećete se baš prepasti kad vas neko ovako zaskoči, neće vam zaklecati kolena ili vas obliti hladan znoj. Naučili smo da potisnemo svoja osećanja i instinkte što dublje jer danas strah znači isto što i kukavica. Što apsolutno ne mora da bude nužno tačno niti je pravilno izveden zaključak. Pa, šta je zapravo strah?

Biolozi i psiholozi tumače ga sa dva različita aspekta, koja se ipak seku u jednoj tački koja nam prikazuje širu sliku ovog fenomena-strah je jedna od takozvanih „negativnih“ emocija koje zapravo imaju evolutivan značaj. Zašto je našem pretku bilo važno da oseća strah, iako ga nije bio svestan i nije mogao da verbalizuje svoje iskustvo? Strah je upozorenje. U situaciji kada smo suočeni sa nečim nepoznatim, i potencijalno opasnim, pristupamo brzoj, automatskoj proceni. Akcija „bori se ili beži“ (eng. fight or flight) proizvod je te procene. Ako ono što vidimo pred sobom procenimo kao opasno,  a pritom i jače od nas, pojaviće se osećaj straha. On će nas upozoriti, poslaće određene komande iz moždanih centara do periferije, izazivajući specifične reakcije našeg tela. Znojenje, drhtavica, povišen pritisak, ubrzano disanje, ubrzano i pojačano lupanje srca… sve su to znaci da „nešto nije u redu“ i da treba da (možda) bežimo. Naučnici su se složili u jednom- negativne emocije, za razliku od pozitivnih (ljubav, sreća) navode nas na akciju. Na primer strah i bes navode na sličnu akciju i gotovo iste oblasti mozga se aktiviraju pod drastično različitim uslovima i iz različitih razloga. Kao osnovni produkt navodi se adrenalin-on nam daje snagu, spretnost i brzinu koju verovatno ne bismo mogli ispoljiti da nema osećaja straha i date situacije.

strah

Za razliku od tuge koja izaziva apatiju i neko melanholično raspoloženje, strah je eksplozivan. On izaziva reakciju kakvu ne očekujemo od sebe i navodi nas u pravcima koje ne možemo ni da zamislimo. Ali jeste dobar. Upozorava nas, i što je najbitnije, štiti nas od spoljašnjih opasnosti.

Jedan citat kaže: „Hrabrost je strah koji je izmolio svoje molitve.“ Objašnjeno jezikom koji ne pripada nauci, i hrabri ljudi se plaše-oni su samo naučili da se nose sa svojim strahom. Imperativ današnjeg vremena da ne pokazujemo svoje „slabosti“ javno, u koje svi ubrajaju i strah, možda nije najbolje rešenje. Osećanje uplašenosti nije slabost, već naše najjače oružje u opasnoj situaciji. Zajedno sa adrenalinom, i par moždanih centara o kojima nećemo detaljno govoriti. Dakle, fight or flight. Ili lifehack or fight.


Ako niste do sada, zapratite našu Lifehacker.rs FB stranicu.


Aleksandra Milosavljević

Autor: Aleksandra Milosavljević

Student psihologije. Pisac u pokušaju. Čovek u pokušaju.
Ono između je manje važno.