NASA je, naravno, američka svemirska agencija, a Space X projekat Ilona Maska. Proteklih meseci smo svedočili brojnim uspesima Space X-a. Po vestima sa brojnih portala u planu je kolonizacija Marsa, a obe ove institucije imaju za cilj put na Mars. Šta to ima Space X što nema NASA, ili obrnuto?

Često se pokreće tema sa skorašnjim, medijskim veoma ispraćenim, uspesima Space X-a oko toga da li će NASA biti prestignuta (bukvalno i metaforički) od strane ove privatne kompanije. Prva ogromna razlika je u izvoru novca. Dok se NASA finansira iz budžeta, Space X ostvaruje novčanu osnovu za rad iz raznih ugovora. To su razne privatne kompanije, kao Gugl i Fideliti, ali oni takođe u tom smislu sarađuju i sa Američkom vladom. Novčano i tehnološki sarađuju i sa NASA-om.

Naravno, većinski vlasnik uvek ostaje prvi vlasnik. Nezavisnost i samim tim prednost privatne kompanije leži u mnogim faktorima. Privatna kompanija nije direktno vezana za državu. Slučaj sa nacionalnom agencijom je da se mora pokoravati volji vlade i koristiti uslove koji oni predviđaju. Ovo između ostalog podrazumeva veliku saradnju između više kompanija, agencija i malih biznisa koji usporavaju procese i čine ih skupljim. Javlja se i problem otkazivanja misije, kao i sukob ideja, stavke koje svakako ne potresaju privatnu kompaniju. Sloboda privatnika je mogućnost samostalnog organizovanja, a samim tim mogućnost smanjenja troškova.

nasa 2

Falkon 9 sleteo

Što se tiče puta u svemir, zaista je sve u ekonomiji. NASA-i se ne smeši svetla budućnost budžeta. Međutim, zanimljivo je to da uprkos vremenu koje odmiče nisu usredsređeni na prave i logične poteze u vezi sa putovanjima u svemir. Posle neuspelih pokušaja da urade ono što sada kompanije Blue Origin i Space X rade, odnosno, da prave rakete koje „ponovo mogu da se koriste“, zapali su u status quo. Umesto da koriste svoj Space Launch System, mogli bi da ostvare saradnju sa ovim kompanijama, smanje troškove i usredsrede se na naučna i tehnološka ispitivanja svemira i onoga što se tiče nas u tom pogledu.

nasa

Gospodin Džef Bezos

Iako je medijski veoma ispraćeno, sletanje letelice Falcon 9 nakon izlaska u orbitu Zemlje nije prvo takve vrste. Zasluge za to idu letelici kompanije Blue origin, ali je Falcon 9 svakako tehnološki impresivniji. Vrlo je bitan scenario u kojem postoje čak dve kompanije koje se bave istraživanjem svemira. Space X već nosi NASA-ine tovare u svemirsku stanicu, ali obavlja ove usluge i za druge korisnike.

Jasno je da bismo uz razvitak tehnologije od strane ovih kompanija, pa i NASA-e, što da ne, uskoro mogli imati pojeftinjenje puta u svemir. Jednog dana ćemo verovatno svi moći da priuštimo ovakav luksuz. Uz to, ako bi se ostvarila saradnja ova 3 igrača, možda bi u skorije vreme bilo moguće ozbiljno istraživanje dubokog svemira.

Što se tiče same ideje kolonizacije Marsa, može se reći da je pomalo naivna. Bilo bi zaista divno ukoliko bismo ostvarili određenu vrstu kolonizacije koja bi eventualno podrazumevala kakvo eksploatisanje dobara ili obogaćivanje naučnog iskustva. Ukoliko se naša tehnologija podosta ne promeni u tom smeru, na Marsu ne bismo imali šta da dišemo, jedemo i pijemo. Rakete koje mogu mnogo puta obavljati put do odredišta i nazad omogućavaju preživaljavanje ljudi na stranoj planeti gde nam život nije moguć.

Ostaje pitanje koliko je to onda isplativa kolonizacija u smislu trajnog naseljavanja Marsa. Bilo bi fino kada bismo se okrenuli ka onim divnim skoro otkrivenim planetama (preko 1000 njih!) među kojima ima potencijalno prirodno naseljivih.

Marija Brzić

Autor: Marija Brzić

Ja sam u izvesnom smislu nešto između Boga i ničega.

marija@lifehacker.rs