Sedam svetskih čuda predstavljaju arhitektonska dela koja slave religiju, mitologiju, moć i nauku. U doba helenizma, stari Grci su ove spomenike smatrali za vrhunac kreativnosti. Nažalost od njih sedam, danas je sačuvano samo jedno čudo i to piramide u Gizi.

Artemidin hram u Efesu/Artemizion

svetskih čuda 1

Artemizion je svetilište posvećeno boginji Artemidi koja je bila grčka boginja lova, plodnosti i divljine. Nažalost, danas jedva da je ostalo išta od ovog veličanstvenog hrama – samo ostaci temelja. Hram je ukrašen bronzanim statuama koje su izlili najistaknutiji vajari tog vremena: Fidija, Poloklet, Kresilas i Fradmon.

Velike piramide u Gizi

svetskih čuda 2

Velike piramide u Gizi se nalaze u Egiptu i one su i dalje jedna velika tema u nauci. U kompleksu se nalaze Keopsova, Kefrenova i Mikerina piramida, kao i sfinga sa glavom Kefrena. One predstavljaju veliku turističku atrakciju. Međutim, samo je Keopsova piramida bila proglašena za jedno od  sedam svetskih čuda. Nju su izgradili vladari četvrte dinastije oko 2560. godine pre nove ere, odnosno za vreme Starog egipatskog carstva. Visoka je skoro 140 metara i obuhvata površinu nešto veću od 5 hektara. Sve piramide u svojoj unutrašnjosti imaju složene hodnike, pa samim tim i ova. Najvažnija prostorija u zdanju je svakako Kraljevska grobnica gde se nalazilo balsamovano telo vladara u sarkofagu od crvenog granita. Pošto su Egipćani verovali u zagrobni život, grobnice su bile potpuno opremljene raznim stvarima koje će vladaru biti potrebne kada umre, odnosno ponovo oživi u podzemnom svetu. Osim predmeta, sahranjivani su i ljudi, jer vladar nije mogao ići sam na onaj svet. Dakle, kada bi faraon umro, određeni broj sluga bi morao biti ubijen i sahranjen sa njim, kako bi mogli da mu služe, kao i njegova žena.

 

Viseći vrtovi iz Vavilona/Semiramidini viseći vrtovi

svetskih čuda 3

Semiramidini vrtovi su bili izgrađeni za kraljicu Semiramidu, ženu Nabukodonosora II. Postoji mit koji govori da je Semiramida bila jako neraspoložena, depresivna i da je zato njen muž naredio da se ovo zdanje izgradi ne bi li se bar malo oraspoložila. Arheološke iskopine vrtova se nalaze u današnjem Iraku na Eufratu i otkriveni su zidovi debljine oko 25 metara za koje se pretpostavlja da su bili zidovi terasa. Na njima su bile posađene egzotične biljke koje su dole bile ojačane stubovima.

 

Mauzolej u Halikarnasu

svetskih čuda 4

Nalazi se u Bodrumu u današnjoj Turskoj. U pitanju je grobnica koji je Mauzolu, osnivaču Halikarnasa, podigla njegova supriga i sestra Artemizija. Od ovog zdanja je izveden pojam mauzolej koji se odnosi na sve velike nadgrobne spomenike. Arhitekta je bio Pitej iz Prijene, a reljefe je radio Skopas. Zdanje je stradalo u trinaestom veku nakon velikog zemljotresa. Čarls Njutn je vršio iskopavanja i delovi se, zahvaljujući njemu danas nalaze u Britanskom muzeju. Zdanje ima stepenasto postolje i piramidalni vrh. Na prvom stepeniku je opisan/isklesan rat sa Amazonkama, iznad se nalaze statue Grka i Persijanaca, a na poslednjem stepeniku je rat Grka i Persijanaca. Između stubova je 36 statua koji predstavljaju članove Mauzolove porodice. Na vrhu se nalazi Mauzol ili pak neki njegov prethodnih u dvokolici.

 

Statua Zevsa u Olimpiji

svetskih čuda 5

Statuu Zevsa uradio je prvoklasni vajar Fidija koji se može pohvaliti i statuom Atene Partenos koja je stajala u Partenonu. Zevs je urađen u hrizelefantinskoj tehnici koja podrazumeva kombinovanje zlata, slonovače i drveta. Inkarnat (koža) je od slonovače, dok je skoro sve ostalo zlatno. Zevs sedi na carskom prestolu i noge su mu naslonjene na osnovu (tabure) na kome je prikazano rođenje Afrodite – njegove ćerke koja je rođena iz morske pene. U levoj ruci drži skiptar na čijem se vrhu nalazi orao, dok mu na desnu ruku sleće boginja Nika – bognja pobede. Jedino što ovoj predstavi fali jeste munja.

 

Kolos sa Rodosa

svetskih čuda 6

Ova statua se nalazila na ulazu u luku ostrva Rodos. Na ovom ostrvu su postojala tri polisa koja su se vremenom ujedinila i osnovala grad Rodos. On se brzo razvijao i gradio snažne ekonomske veze sa Ptolomejem I, tadašnjim vladarom starog Egipta. Antagonidi iz Makedonije koji su bili veliki rivali Ptolomejima su 305. godine pre nove ere napali Rodos. Ipak, nisu uspeli da uđu u grad. Kada je postignut mirovni sporazum 304. godine pre nove ere, Antagonidi su se povukli i istavili za sobom velike količine ratne opreme. Stanovnici Rodosa prodali su svu tu ratnu opremu i za dobijeni novac podigli statuu posvećenu grčkom bogu Sunca – Heliosu. I ovo čudo nastradalo je u zemljotresu u prvoj polovini trećeg veka pre nove ere. Ptolomej III je tada želeo da plati njenu restauraciju i potpunu obnovu, ali su stanovnici Rodosa odbili tu ponudu. Statuu je osmislio Ares iz Lindosa. Osnova je bila od mermera, i postupno je građena tako što je bronzana prevlaka bila učvršćivana gvozdenim i kamenim ojačanjima.

 

Svetionik u Aleksandriji

svetskih čuda 7

Svetionik se nalazio na ostrvu Faros, blizu Aleksandrije. On je omogućavao sigurno usidravanje brodova u luku. Izvori svedoče da se njegova svetlost mogla videti i sa daljine od 50 kilometara, a bio je visok oko 120 metara. Zdanje su projektovali vrhunski naučnici iz poznate aleksandrijske biblioteke. Svetionik je bio posvećen bogu Savioru. Preko dana se svetlost usmeravala sistemom ogledala dok je noću na vrhu bila upaljena velika vatra.

Marija Čabarkapa

Autor: Marija Čabarkapa