Onaj ko kontroliše prošlost, kontroliše budućnost. Onaj ko kontroliše sadašnjost, kontroliše prošlostDžordž Orvel.

Mnoge Orvelove pretpostavke iz dela „1984.“ su se pokazale kao istinite. Naučnici pokušavaju da saznaju kako to ljudi uspevaju da manipulišu drugim ljudima. Sve ove strategije koje ćete pročitati su ustvari zasnovane na logičkim greškama (logika, grana filozofije).

noam čomski manipulacija

Noam Čomski, jedan od najuticajnijih svetskih intelektualaca, izdvojio je 10 strategija manipulacije ljudima:

1.PREUSMERAVANJE PAŽNJE

Pažnju javnosti preusmeravati sa važnih  problema na nevažne. Prezaposliti javnost poplavom nebitnih informacija, da ljudi ne bi razmišljali i stekli osnovna saznanja u razumevanju sveta.

Primer:
Novine su preplavljene informacijama o starletama, (ne)poznatim ličnostima, crnom hronikom itd.

2.STVARANJE PROBLEMA
Ta metoda se naziva i “problem-reagovanje-rešenje”. Treba stvoriti problem, da bi deo javnosti reagovao na njega.

Primer:
Ovaj problem može se povezati sa prvom stavkom (preusmeravanje pažnje). Stvara se nekakav (lažan, nevažan..) problem kako bi se izazvala kohezija i skrenula pažnja sa pravog stanja u društvu.

3.POSTUPNOST PROMENA

Da bi javnost pristala na neku neprihvatljivu meru, treba je uvoditi postepeno, “na kašičicu”, mesecima i godinama. Promene, koje bi mogle da izazovu otpor, ako bi bile izvedene naglo i u kratkom vremenskom roku, biće sprovedene politikom malih koraka. Svet se tako vremenom menja, a da to ne budi svest o promenama.

Primer:
Popularno nazvan “efekat kuvane žabe” najbolji je primer ovoga. Ako bismo žabu stavili u vrelu vodu, ona bi naravno odmah iskočila. Međutim, ako bismo istu žabu stavili u hladnu vodu i postepeno je zagrevali, ona bi se skuvala nesvesno – tako je i sa društvom. Ako bismo uveli radikalne promene, došlo bi do revolucije, ali ako bismo uvodili male promene često, promena bi bila izvršena i prošla neprimećeno.

4.ODLAGANJE
Još jedan način za pripremanje javnosti na nepopularne promene je, da ih najavljuje  mnogo ranije, unapred. Ljudi tako ne osete odjednom svu težinu promena, jer se prethodno privikavaju na samu ideju o promeni. Sem toga i “zajednička nada u bolju budućnost” olakšava njihovo prihvatanje.

Primer:
Previše informacija ubija informaciju. Kada smo konstantno “bombardovani” informacijama o nečemu, mnogo nam je lakse da je prihvatimo kada se konačno susretnemo sa njom.

5.UPOTREBA DEČIJEG JEZIKA
Kada se odraslima obraća kao kada se govori deci, postižemo dva korisna učinka: javnost potiskuje svoju kritičku svest i poruka ima snažnije dejstvo na ljude.Taj sugestivni mehanizam u velikoj meri se koristi i prilikom reklamiranja.

Primer:
Psihologija nas savetuje da kada objašnjavamo određene stvari ljudima, koje njima nisu bliske, treba da ih posmatramo kao petogodišnje sagovornike. Ako koristimo reči koje bi razumelo i prosečno dete, možemo biti ubeđeni da će i naš sagovornik u potpunosti shvatiti šta pokušavamo da objasnimo.

6.BUĐENJE EMOCIJA
Zloupotreba emocija je klasična tehnika koja se koristi u izazivanju kratkog spoja, prilikom razumnog prosuđivanja. Kritičku svest zamenjuju emotivni impulsi (bes, strah, itd.) Upotreba emotivnog registra omogućava pristup nesvesnom, pa je kasnije moguće na tom nivou sprovesti ideje, želje, brige, bojazni ili prinudu, ili pak izazvati određena ponašanja.

Primer:
Jedan od najčešće korišćenih strategija. Političari pokazuju svoje porodice kako bi pokazali da su uspešni kako da političkom tako i na emotivnom (porodičnom) planu. Razne poznate ličnosti iznose svoje tužne sudbine na stranice tabloida kako bi postigli saosećanje i još veću popularnost i prisnost među fanovima.

7.NEZNANJE
Siromašnijim slojevima treba onemogućiti pristup mehanizmima razumevanja manipulacije njihovim pristankom. Kvalitet obrazovanja nižih društvenih slojeva treba da bude što slabiji ili ispod proseka, da bi ponor između obrazovanja viših i nižih slojeva ostao nepremostiv.

Primer:
Izmišljlanje novih virusa, bakterija, bolesti… i naravno lekova za iste.

8.VELIČANJE GLUPOSTI
Javnost treba  podsticati u prihvatanju  prosečnosti. Potrebno je ubediti ljude da je (in, u modi), poželjno biti glup, vulgaran i neuk. Istovremeno treba izazivati otpor prema kulturi i nauci.

Primer:
Primer za ovo bila bi bilo koja prosečna umetnica domaće estrade. Ponosno se sve više popularnih ličnosti izjašnjava javno i bez ikakvog blama o besmislenosti fakulteta, nečitanju knjiga itd.

9.STVARANJE OSEĆAJA KRIVICE
Treba ubediti svakog pojedinca da je samo i isključivo on odgovoran za sopstvenu nesreću, usled oskudnog znanja, ograničenih sposobnosti, ili nedovoljnog truda. Tako nesiguran i potcenjen pojedinac, opterećen osećajem krivice, odustaće od traženja pravih uzroka svog položaja i pobune protiv ekonomskog sistema.

Primer:
Postavljanje nemogućih uslova za dobijanje posla, stalno zadavanje novih i viših uslova…

10.ZLOUPOTREBA ZNANJA
Brz razvoj nauke u poslednjih 50 godina stvara rastuću provaliju između znanja javnosti i onih koji ga poseduju i koriste, vladajuće elite. “Sistem”, zaslugom biologije, neurobiologije i praktične psihologije, ima pristup naprednom znanju o čoveku i na fizičkom i na psihičkom planu.

Primer:
I pored svih naučnih dostignuća po pitanju medicine, ne mogu svi biti izlečeni. Važnu ulogu u svemu tome igra novac. Lekovi i operacije su skupi, što dalje implicira da su dostupni samo višim slojevima stanovništva.

Šta mislite, kojom metodom se najviše koriste naši političari?

Pročitajte članke o srodnim temama: Manipulaciji-Kako prepoznati i suprotstaviti se i Otac propagande – Edvard Bernajs.


Ako niste do sada, zapratite našu Lifehacker.rs FB stranicu.


Marija Čabarkapa

Autor: Marija Čabarkapa