Sve češće dolazimo u situacije tokom kojih ne možemo konkretno da zaključimo šta naš sagovornik misli o nama i o stvarima koje mu govorimo u tom trenutku. Naravno, to ne mora da znači da naš sagovornik pokušava da sakrije nešto od nas. Ipak, kako da se uverimo da li nas um zavarava ili nas upućuje na pravu stvar? Po mišljenju mnogih psihologa, ova vrsta govora tela, danas može biti ključ velikog broja sukoba između ljudi, prvenstveno zato što često obraćamo pažnju ili na jedno ili na drugo, ali nikako na kombinaciju ova dva aspekta. Naravno da su govor tela i govor lica uvek u nekoj vezi, a u kakvoj, to ćemo pokušati da otkrijemo i razjasnimo u daljem tekstu.

Neretko smo se našli u situaciji da razgovaramo sa osobom koja nam svojim izrazom lica govori da je otvorena za komunikaciju i da želi bliskost sa nama, a u isto vreme njen telesni stav nam šalje suprotnu poruku- zatvoren sam, ne želim kontakt, odbij. To je dobro poznat stav prekrštenih ruku na grudima.

Takođe veoma verovatan scenario jeste da se pokraj nas nađe osoba koja pak telesnim stavom govori da joj je potreban prisniji kontakt, dodiruje nas tokom razgovora i time sugeriše svoju otvorenost. Dok joj se tek na licu može primetiti da konstantno izbegava kontakt očima i da na licu ima grč kojim govori da se ne oseća prijatno i da želi što pre da se reši našeg društva.

Ovi primeri iz svakodnevnog života mogu na relativno dobar način da nam objasne fenomen govora tela i onoga što on može da proizvede, ali psiholozi su sa naučne strane ovu temu obuhvatili na mnogo kompletniji način. Naime, kad je telesni stav u pitanju najčešće smo nagnuti prema napred ili unazad, dok naše izraz lica odražava dobro ili loše raspoloženje. Međutim, moguće su kombinacije ovih stavova i izraza lica tako da nekad ostanemo potpuno zatečeni situacijom i to je, prema mišljenju mnogih psihologa, glavni uzrok mnogih sukoba. Nedovoljno dobro protumačene poruke koje nam telo sagovornika šalje paralelno sa verbalnim i impulsivne reakcije.

Potrebno je posvetiti dovoljno pažnje onome što nam nečije telo i lice sugerišu, a, kao što smo već rekli, to mogu biti neke suprotne stvari koje nam se najčešće čine nepovezanim a zapravo to itekako jesu. Naime, položaj tela koji ide unazad govori nam a je osoba zbog nečega ljuta dok nagnutost unapred sugeriše da je zbog nečeg uplašena i da traži pomoć. Ipak, ova dva telesna stava mogu da govore suprotno od prvobitnog značenja ukoliko su kombinovana sa određenim izrazima lica.

Ovo znači da bi nagnutost unazad mogla zapravo označavati strah ako je uz nju prisutan takav izraz lica, odnosno da se osoba iz straha povlači i postaje pasivna umesto da potraži pomoć. Analogno tome, istupanje napred može ilustrovati bes jer osoba tim činom želi nekog da napadne ili nešto pojasni pomoću žustre rasprave.

Poruka koju treba poslati je da ničije ponašanje nije definisano isključivo onim što govori, ne pokazuje licem ili telom već predstavlja sintezu sva tri aspekta, pri čemu neverbalna komunikacija ima značenje daleko veće od verbalne. Zbog toga je veoma važno koncentrisati se ne samo na ono što nam ljudi govore već i na ono što nam poručuju drugi aspekti. Potrebno je otvoriti sva čula i učiniti ih prijemčivim za ovakvu vrstu informacija.


Ako niste do sada, zapratite našu Lifehacker.rs FB stranicu.


Aleksandra Milosavljević

Autor: Aleksandra Milosavljević

Student psihologije. Pisac u pokušaju. Čovek u pokušaju.
Ono između je manje važno.