Mnogobrojna istraživanja pokazala su da je uticaj muzike na pospešivanje učenja ne samo moguć, već i da je taj uticaj veći nego što većina nas može da zamisli.

Najizrazitiji primer bio bi Albert Ajnštajn koji je u školi bio toliko loš đak da su nastavnici roditeljima predložili da ga ispišu i daju da uči neki zanat, ali umesto toga roditelji su malom Albertu kupili violinu. Naučivši da svira violinu, Albert je popravio ocene u školi a kasnije, kao što već znamo, i postao jedan od najznamenitijih naučnika svih vremena. Sam Ajnštajn govorio je kako je violina bila ključ njegovog uspeha a njegov dobar prijatelj, G. J. Vithrov, rekao je da je Albert matematičke probleme rešavao improvizujući na violini.

Ljudsko telo reaguje na muziku. Može uticati pozitivno ili negativno, njen uticaj može delovati kratko ili pak na neki duži period. Muzika takođe može da izaziva fizičke reakcije kod više ljudi istovremeno, kao i da pojača ili oslabi uticaj nekih emocija. Međutim, dokazano je da barokna muzika dominantno utiče na aktivaciju i leve i desne hemisfere, time povećavajući kapacitet pamćenja skoro do maksimuma. Tačnije- pet puta. Ritam od 60 udaraca u minuti čini baroknu muziku idealnu za podsticaj pamćenja i učenja. Ovo bi značilo da, ako želimo da što bolje i što lakše spremimo ispit, treba da redovno slušamo Vivaldija, Baha i Hendla!

Bugarski psiholog, Džordž Lozanov, svojim učenicima je puštao dela barokne muzike, sa 60 udaraca u minuti. Utvrđeno je da su učenici učili brže jezik, i do 1000 reči i fraza u jednom danu, a prosečna stopa zadržavanja naučenog je bila 92%. Ispitivanje uticaja slušanja Mocartove muzike na uspešnost izvođenja nekih zadataka pokazalo je da je slušanje ove muzike dovelo do povećanja rezultata na jednom od zadataka na testu inteligencije. Naime, istraživanjima je utvrđeno da se tokom slušanja Mocartove muzike poboljšava spacijalno (prostorno) rezonovanje koje se najbolje pokazuje u zadatku vizuelizacije predmeta u pokretu.

muzika

Ovo Mocartovoj muzici daje posebno mesto, a njen je uticaj na razvoj intelekta ispitivao psiholog Frensis Raušer zajedno sa neurobiologom Gordonom Šoom 1993. godine. Nakon ovog istraživanja ustaljen je pojam Mocartov efekat koji opisuje pozitivno dejstvo Mocartovih kompozicija- najviše zasnovano na njegovoj sonati za dva klavira u D-duru.

U suprotnosti sa harmonijom klasične muzike je rok muzika, dinamična i ritmična, ali takođe sa (delimičnim) pozitivnim uticajem na memoriju. Ona čini slušaoca aktivnijim, podiže mu nivo adrenalina i želje za kretanjem. Ovo se pre svega odnosi na izvođenja, na primer, Džimi Hendriksa, AC/DC-a, Pepers-a, dok su određena istraživanja pokazala da rok muzika izaziva prepreke u zadržavanju sveže upamćenih informacija. Razlog je taj što mozak ne pravi vezu između rok muzike i onoga što se dešavalo u određenom trenutku kada ste je slušali, ili u ovom slučaju onoga što ste čitali. Bez obzira na to, ako ste ranije čuli neku rok pesmu, vaš mozak će zapamtiti samo taj trenutak, dok se kasnije to neće događati.

U jednom istraživanju kojim je pokazano da i bebe mogu da pamte uz muziku bebama je za nogu kreveca vezana vrpca kojom su mogle da pokrenu igračku koja je visila iznad. U pozadini je puštana određena melodija i beba je bila u stanju da nauči da pokretom noge pokrene igračku i toga se sećala i dan nakon učenja. Međutim, nekoliko dana kasnije, pokazalo se da je beba mogla da ponovi naučeno samo ako se u pozadini ponovo puštala ista melodija kao onog dana kada je naučila pokret. Ovim eksperimentom pokazano je da beba, iako je izuzetno mala i bez nekog većeg iskustva, uz pomoć muzike može da nauči određenu radnju a takođe je značajno i otkriće da muzika može da evocira uspomene ili da bude signal koji će nas na nešto podsetiti.

Aleksandra Milosavljević

Autor: Aleksandra Milosavljević

Student psihologije. Pisac u pokušaju. Čovek u pokušaju.
Ono između je manje važno.